„Хајде за мном”

Моја вољена браћо и сестре, моја супруга Венди и ја се радујемо што смо са вама овог суботњег јутра. Много тога се десило од наше последње генералне конференције. Посвећени су нови храмови у Чилеу, у Консепсиону; у Колумбији, у Барaнкиљи; и у Италији, у Риму. Доживели смо богато изливање Духа на овим светим догађајима.

Честитам многим женама (и мушкарцима) који су недавно прочитали Мормонову књигу и открили радост и скривена блага. Надахнут сам извештајима о доживљеним чудима.

Дивим се 11-годишњим младим мушкарцима који, сада као ђакони, сваке недеље достојно послужују причест. Иду у храм заједно са нашим 11-годишњим младим женама, које сада жељно уче и служе у разреду Кошнице. И млади мушкарци и младе жене проповедају јеванђеоске истине јасно и самоуверено.

Радујем се због деце и младих који помажу у поучавању Јеванђеља у својим домовима, док сарађују са својим родитељима, како би следили наставни план и програм усмерен на дом, под окриљем Цркве.

Добили смо ову фотографију четворогодишњег Блејка, који је једног раног суботњег јутра узео неку црквену књигу и узвикнуо: „Морам да нахраним свој дух!”

Блејк, одушевљени смо тобом и другима, који сте одлучили да храните своје духове тако што ћете се гостити истинама обновљеног Јеванђеља Исуса Христа. Радујемо се због сазнања да многи примају Божју моћ у свом животу, док учествују на богослужењу и служе у храму.

Као што многи од вас знају, наша породица је пре три месеца доживела емотивно раздвајање, када је наша ћерка Венди отишла из овог смртничког живота. У последњим данима њене борбе са раком, био сам благословен могућношћу да имам са њом опроштајни разговор, као отац са ћерком.

Држао сам је за руке и рекао јој колико је волим и колико сам захвалан што сам јој био отац. Рекао сам: „Венчала си се у храму и верно поштовала своје завете. Ти и твој супруг дочекали сте седморо деце у свој дом и одгајили сте их да буду посвећени ученици Исуса Христа, храбри чланови Цркве и грађани који доприносе. И они су изабрали супружнике истог калибра. Твој тата је веома, веома поносан на тебе. Донела си ми много радости!”

Тихо је одговорила: „Хвала, тата.”

Био је то нежан, емотиван тренутак за нас. Током својих 67 година радили смо заједно, певали заједно и често скијали заједно. Али те вечери смо разговарали о стварима које су најважније, као што су завети, обреди, послушност, вера, породица, оданост, љубав и вечни живот.

Наша ћерка нам веома недостаје. Међутим, због обновљеног Јеванђеља Исуса Христа, не бринемо се за њу. Док настављамо да поштујемо наше завете са Богом, живимо у очекивању нашег поновног заједништва. У међувремену, ми служимо Господу овде. а она му служи тамо - у рају.¹

Заправо, моја супруга и ја смо посетили Парадајс почетком године - Парадајс у Калифорнији. Догодило се да је наша планирана посета најављена мање од 40 сати након што је наша ћерка напустила овај свет. Заједно са старешином Кевином В. Пирсоном и његовом супругом, Џун, примили смо подршку од стране светаца у кочићу Чико Калифорнија. Чули смо за њихову велику веру, њихово служење и чуда која су се догодила чак и усред њихових разорних губитака од најразорнијег пожара у историји Калифорније.

Док смо боравили тамо, дуго смо разговарали са младим полицајцем Џоном, који је био један од многих храбрих људи који су се први одазвали. Присетио се густе таме која се спустила на Парадајс 8. новембра 2018. године, док су се пламен и жар брзо ширили градом, прождирали имовину и поседе попут бича и не остављајући ништа осим гомиле пепела и оголеле димњаке од опеке.

Џон се 15 сати пробијао кроз густу таму, коју су местимично обасјавале опасне жеравице, док је, ризикујући сопствени живот, помагао појединцима и породицама да побегну у безбедност. Ипак, током тог тешког искушења, оно што је Џона највише плашило било је најважније питање: „Где је моја породица?” Након много дугих, ужасних сати агоније, коначно је сазнао да су безбедно евакуисани.

Извештај о Џоновој забринутости за своју породицу подстакао ме је да данас говорим са онима који вас могу питати када се приближите крају свог смртног живота: „Где је моја породица?” Тог предстојећег дана, када завршите своју смртничку пробу и уђете у духовни свет, суочићете се са тим емотивно тешким питањем: „Где је моја породица?”

Исус Христ поучава о путу повратка у наш вечни дом. Он разуме план небеског Оца о вечном напретку боље од било кога од нас. На крају крајева, Он је камен темељац свега. Он је наш Откупитељ, наш Исцелитељ и наш Спаситељ.

Откако су Адам и Ева били избачени из Еденског врта, Исус Христ је понудио своју моћну руку, како би помогао свима који се одлуче да Га следе. Много пута у Светим писмима је забележено да су Му руке још испружене, без обзира на различите грехе различитих људи.²

Дух у сваком од нас природно жуди за породичном љубављу која ће трајати заувек. Љубавне песме подгревају лажну наду да је љубав све што вам је потребно ако желите да будете заувек заједно. А неки погрешно верују да васкрсење Исуса Христа пружа обећање да ће сви људи бити са својим вољенима након смрти.

Истина је да је сам Спаситељ јасно ставио до знања да, иако Његово васкрсење осигурава да свака особа која је икада живела заиста васкрсне и живи заувек,³ потребно је много више ако желимо да имамо високу повластицу узвишења. Спасење је лична ствар, али узвишење је породична.

Послушајте ове речи, које је изговорио Господ Исус Христ свом пророку: „Сви завети, уговори, везе, обавезе, заклетве, свечана обећања, уредбе, односи, удруживања, или очекивања који нису начињени, склопљени, и запечаћени Светим Духом обећања, … немају делотворност, вредност, или снагу приликом или после васкрсења мртвих; јер сви уговори који нису начињени с тим циљем, завршавају се када људи умру.”⁴

Дакле, шта је потребно да би породица била заувек узвишена? Право на ту повластицу стичемо тако што ћемо склопити завете са Богом, држати те завете и примити суштинске обреде.

То је истина од почетка времена. Адам и Ева, Ноје и његова жена, Аврам и Сара, Лехи и Сарија, и сви други посвећени ученици Исуса Христа - од када је свет створен - склопили су те исте завете са Богом. Примили су исте обреде које смо ми, као чланови Господње обновљене Цркве данас, примили: оне завете које примамо на крштењу и у храму.

Спаситељ позива све да Га следе у водама крштења и да, временом, склопе додатне завете са Богом у храму и да приме те наредне суштинске обреде и буду им верни. Све ово је потребно ако желимо да будемо заувек узвишени са својим породицама и са Богом.

Туга мог срца је што многи људи које волим, којима се дивим и поштујем их, одбијају Његов позив. Не обазиру се на молбе Исуса Христа када позива: „Хајде за мном.”⁵

Разумем зашто Бог плаче.⁶ И ја плачем због таквих пријатеља и рођака. Они су дивни мушкарци и жене, посвећени својој породичној и грађанској одговорности. Великодушно прилажу своје време, енергију и средства. Свет је бољи због њихових настојања. Али они су изабрали да не склопе завете са Богом. Нису примили обреде које ће их узвисити са њиховим породицама и заувек их повезати.⁷

Како бих желео да могу да их посетим и позовем их да озбиљно размотре Господње оспособљавајуће законе. Питао сам се шта бих могао рећи да би осетили колико их Спаситељ воли и знали колико их ја волим и схватили како жене и мушкарци који држе завете могу примити „пунину радости”.⁸

Док су овде, морају разумети да за њих постоји место - са дивним мушкарцима и женама који су такође одлучили да не склопе завете са Богом - да то није место где ће се породице поново ујединити и добити повластицу да живе и заувек напредују. То није царство у којем ће искусити пунину радости - вечни напредак и срећу.⁹ Те највеће благослове можемо имати ако живимо у узвишеном небеском царству са Богом, нашим Вечним Оцем; Његовим Сином, Исусом Христом; и нашим дивним, достојним и квалификованих члановима породице.

Осећам потребу да кажем својим пријатељима који оклевају:

„У овом животу никада нисте били срећни са било чим другоразредним. Ипак, док се потпуно опирете прихватању обновљеног Јеванђеља Исуса Христа, одлучујете се за другоразредно.

Спаситељ је рекао: ‘Многи су станови у кући Оца мог.’¹⁰ Међутим, када се одлучите да не склопите завете са Богом, бирате најслабији кров над главом током читаве вечности.”

И даље бих молио своје пријатеље који оклевају:

„Излијте своје срце Богу. Питајте га да ли је то истинито. Нађите времена за проучавање Његове речи. Стварно проучавајте! Ако истински волите своју породицу и ако желите да будете узвишени са њом током вечности, сада платите цену - озбиљним проучавањем и жарком молитвом - да сазнате ове вечне истине, а затим да их поштујете.

Ако нисте сигурни да ли уопште верујете у Бога, почните одатле. Схватите да се у одсуству искустава са Богом, може сумњати у Његово постојање. Дакле, доведите себе у ситуацију да почнете да имате искуства са Њим. Понизите се. Молите се да имате очи које виде Божју руку у свом животу и у свету око себе. Замолите Га да вам каже да ли је Он заиста ту - да ли вас познаје. Питајте Га шта Он мисли о вама. А затим слушајте!”

Један такав мој драги пријатељ имао је ограничена искуства са Богом. Али желео је да буде са својом покојном женом. Стога је тражио да му помогнем. Охрабрио сам га да се састане са нашим мисионарима како би разумео учење о Христу и сазнао за јеванђеоске завете, обреде и благослове.

Учинио је то! Али, сматрао је да ће курс који су препоручили захтевати од њега превише промена у животу. Рекао је: „Те заповести и завети су ми сувише тешки. Такође, не могу да плаћам десетину, и немам времена да служим у Цркви.” Онда ме је питао: „Када умрем, молим те да обавиш потребно храмско дело за моју жену и мене да бисмо опет могли да будемо заједно?”

Срећом,нисам судија овог човека. Али доводим у питање ефикасност храмског дела за човека који је имао прилику да се крсти у овом животу - да буде заређен у свештенство и да прими храмске благослове док је овде у смртности - али који је донео свесну одлуку да то одбаци.

Моја драга браћо и сестре, Исус Христ нас позива да кренемо путем завета кући код наших Небеских Родитеља и будемо са онима које волимо. Он нас позива: „Хајде за мном.”

Сада, као Председник Његове Цркве, молим вас који сте се удаљили од Цркве и вас који се још нисте стварно трудили да сазнате да ли је Спаситељева Црква обновљена. Обавите духовно дело како бисте лично сазнали; и молим вас да то урадите сада. Време истиче.

Сведочим да Бог живи. Исус јесте Христ. Његова Црква и пунина Његовог Јеванђеља обновљени су како би благословили наш живот радошћу, овде и после овог живота. Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.