2010–2019
Припрема за Господњи повратак
Генерална конференција, април 2019.


Припрема за Господњи повратак

Црква Исуса Христа светаца последњих дана јединствено је овлашћена и задужена да изврши неопходне припреме за други Господњи долазак.

За две недеље ћемо славити Ускрс. Васкрсење потврђује божанство Исуса Христа и стварност Бога Оца. Наше мисли се окрећу Спаситељу, и размишљамо о „Његовом непоновљивом животу и бескрајној вредности Његове велике помирбене жртве”.1 Надам се да ћемо такође размишљати о Његовом будућем повратку када ће „Он владати као Краљ над краљевима и Господ над господима”.2

Пре много времена у Аргентини, у Буенос Ајресу, учествовао сам на конференцији са вођама различитих вера. Њихова љубав према ближњима била је очигледна. Били су посвећени олакшавању патње и помагању људима да се издигну изнад репресије и сиромаштва. Размишљао сам о бројним хуманитарним подухватима ове Цркве, укључујући пројекте у сарадњи са бројним верским групама које су биле заступљене на конференцији. Осећао сам дубоку захвалност за великодушност чланова Цркве Исуса Христа светаца посљедњих дана, који омогућавају такву христолику службу.

У том тренутку, Свети Дух ми је потврдио две ствари. Прва, рад на послуживању временским потребама је виталан и мора се наставити. Друга је била неочекивана, али моћна и јасна. А то је следеће: осим несебичног служења, суштински је важно припремити свет за други долазак Господа Исуса Христа.

Када Он дође, угњетавање и неправда не само да ће се умањити, него ће престати:

„Вук ће са јагњетом боравити, и леопард ће са јаретом лежати, и теле и лавић и товљеник заједно ће бити, и мало дете водиће их…

Неће они повредити нити уништавати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море што је воде пуно.”3

Сиромаштво и патња неће само опасти, већ ће нестати:

Више неће огладнети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина.

Јер Јагње, које је насред престола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових.”4

Чак ће и бол и туга смрти бити уклоњени:

Тога дана мало дете неће умрети док не остари; и његов живот биће као век дрвета;

А када умре неће уснути, то јест не у земљи, него ће се изменити у трен ока, и биће узнесен и његов покој биће славан.”5

Тако да, хајде да учинимо све што је у нашој моћи како бисмо сада ублажили патњу и тугу, и посветимо се марљивије припремама које су потребне за дан када се бол и зло потпуно заврше, када „ће Христ лично владати Земљом; и… Земља ће бити обновљена и примити своју рајску славу”.6 Биће то дан откупљења и суда. Бивши англикански бискуп из Дарама, др Н. Т. Рајт, прецизно је описао значај Христовог помирења, васкрсења и суда у превазилажењу неправде и исправљању свих ствари.

Рекао је: „Бог је одредио дан када ће се праведно судити свету од стране човека кога је Он одредио - и о томе је дао гаранцију свима, подижући тог човека из мртвих. Чињенице о Исусу из Назарета, а посебно о његовом васкрсењу из мртвих, темељ су уверења да свет није случајност. Коначно није то хаос; да када чинимо правду не пресипамо из шупљег у празно, трудећи се да подупиремо зграду која ће се на крају срушити, или да поправимо аутомобил који је заправо само гомила отпада. Када је Бог подигао Исуса из мртвих, то је био микрокосмички догађај у којем је крајњи макрокосмички чин суда садржан у ораховој љусци, семену… коначне наде. Бог је на најмоћнији могући начин прогласио да је Исус из Назарета заиста Месија. Као највећа иронија историје, сам [Исус] је подвргнут окрутном и неправедном суду, дошавши на место које је симболизовало и окупило све безбројне окрутности и неправде у историји, да носи тај хаос, ту таму, ту окрутност, ту неправду, и да поништи њену моћ.”7

За време конференцији у Буенос Ајресу, коју сам раније поменуо, Дух ми је дао до знања да је Црква Исуса Христа светаца последњих дана јединствено овлашћена и задужена да изврши неопходне припреме за други долазак Господа; заиста, обновљена је у ту сврху. Можете ли игде другде пронаћи људе који прихватају садашње доба као пророковану „уредбу извршетка времена” у којој је Бог одредио да „се све састави у Христу ”?8 Ако овде не нађете намеру заједнице да постигне оно што треба да се уради, како за живе тако и за мртве, да се припреме за тај дан, ако овде не нађете организацију која је спремна да посвети огромне количине времена и средстава окупљањем и припремањем заветног народа спремног да прими Господа, нећете је наћи нигде другде.

Говорећи Цркви 1831. године, Господ је изјавио:

„Кључеви царства Божјег су поверени човеку на земљи, и одатле ће се јеванђеље котрљати све до крајева земље…

Призивајте Господа, како би се његово царство раширило по земљи, како би становници њени могли да га приме и како би били припремљени за дан који долази, када ће Син Човечји сићи посред неба, одевен у светлост славе своје, да се сусретне са царством Божјим које је успостављено на земљи.”9

Шта можемо учинити сада да бисмо се припремили за тај дан? Можемо се припремити као народ; можемо сакупити Господњи заветни народ; и можемо помоћи у откупљењу обећања о спасењу датом „очевима”, нашим прецима.10 Све ово мора да се догоди у значајној мери пре него што Господ поново дође.

Прво, и пресудно за Господњи повратак, јесте присуство на земљи људи који су спремни да Га приме када дође. Он је рекао да они који остану на земљи у тај дан „од најмањих до највећих, и испунили се знањем Господњим, и видели оком у око, и подигли глас свој, и заједничким гласом певали ову нову песму, речима: Господ поново врати Сион… Господ сакупи све у једно. Господ спусти Сион са висина. Господ подиже Сион одоздо”.11

У давна времена, Бог је присвојио за себе праведни град Сион.12 Насупрот томе, у последњим данима, нови Сион ће примити Господа по Његовом повратку.13 Сион представљају чисти у срцу, народ једног срца и једног ума, који живи у праведности, без сиромашних међу њима.14 Пророк Џозеф Смит је изјавио: „Изградња Сиона би требало да буде наш највећи циљ.”15 Сион градимо у својим домовима, одељењима, огранцима и кочићима, кроз јединство, побожност и милосрђе.16

Морамо признати да се изградња Сиона догађа у бурним временима - „дан гнева, дан паљевине, дан пустоши, дан плача, туге, и јадиковања; и као вихор ће се спустити на лице земље, говори Господ”.17 Дакле, скупљање у кочиће постаје „на одбрану, и као уточиште од олује и гнева када се буде излио преко сваке мере целом земљом”.18

Као и некада, често се састајемо да постимо и молимо се и разговарамо једни са другима о добробити душа наших. И… да бисмо узимали хлеб и воду, у спомен на Господа Исуса.19 Као што је председник Расел М. Нелсон објаснио на генералној конференцији прошлог октобра: „Дугогодишњи циљ Цркве је да помогне свим члановима да увећају своју веру у нашег Господа Исуса Христа и у Његово помирење, да им помогне у склапању и држању завета са Богом, и јачању и печаћењу својих породица.”20 Сходно томе, он наглашава значај храмских завета, посвећивања Шабата и свакодневног гошћења Јеванђељем, усмереним на дом и подржаним целовитим наставним планом и програмом у цркви. Желимо да знамо о Господу и желимо да упознамо Госпoда.21

Основни напор у изградњи Сиона је окупљање Господњег давно расејаног заветног народа.22 „Верујемо у дословно сакупљање Израела и у обнову десет племена.”23 Сви који се покају, поверују у Христа и крсте се, Његов су заветни народ.24 Сам Господ је пророковао да ће се пре Његовог повратка, Јеванђеље проповедати у целом свету25 „да [поврати Његов] народ, који је од дома Израелова.”26 „И тада ће доћи последак.”27 Испуњава се Јеремијино пророчанство:

„Зато, ево, иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: Тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље мисирске;

Него: Тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље северне и из свих земаља у које их беше разагнао! Јер ћу их опет довести у земљу њихову коју сам дао оцима њиховим.”28

Председник Нелсон је у више наврата наглашавао да је „окупљање Израела” најважнија ствар која се данас дешава на земљи. Ништа друго се не може поредити по величини, ништа друго се не може поредити по величанствености. А ако одлучите… можете бити велики део тога.”29 Свеци посљедњих дана увек су били мисионарски народ. Од почетка обнове, на стотине хиљада људи се одазвало позивима на мисију; десетине хиљада тренутно служи. И као што је управо поучио старешина Квентин Л. Кук, сви можемо да учествујемо на једноставан и природан начин, у љубави, позивајући друге да нам се придруже у цркви, посете нас у нашим домовима, постану део нашег друштва. Објављивање Мормонове књиге је био знак да је окупљање почело.30 Сама Мормонова књига је главно средство окупљања и обраћења.

Од виталне важности за припрему за Други долазак је велики откупљујући напор у име наших предака. Господ је обећао да ће послати Илију пророка пре другог доласка, „великог и страшног дана Господње”,31 да објави свештенство и „у срца деце усади обећања која даде очевима.”32 Илија је дошао као што је обећано. Датум је био 3. април 1836; место је било храм у Киртланду. На том месту и у том тренутку, заиста је доделио обећано свештенство, кључеве за откупљење мртвих и уједињење мужева, жена и породица у свим генерацијама, у времену и у читавој вечности.33 Без тога, сврха стварања не би била испуњена, и у том смислу, земља би била проклета или „савим опустошена”.34

На састанку духовне мисли за младе, који је претходио посвећењу Храма Рим Италија, стотине присутних младих мушкараца и жена показало је председнику Нелсону картице са именима својих предака које су припремили. Били су спремни да уђу у храм да би извршили заступничка крштења за те претке, чим буде отворен. Био је то изузетно пријатан тренутак, па ипак само један пример убрзаног напора да се успостави Сион за генерације које су претходиле.

Док настојимо да будемо марљиви у изградњи Сиона, укључујући и наш део у окупљању Господњих изабраника и откупљењу мртвих, треба да застанемо и да се сетимо да је то Господње дело и да га Он обавља. Он је Господар винограда, а ми смо Његове слуге. Он нам нуди да радимо у винограду колико можемо овог „последњег пута” а Он ради са нама.35 Вероватно би било тачније рећи да нам допушта да радимо са Њим. Као што је Павле рекао: „Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.”36 Он је тај који убрзава своје дело у право време.37 Користећи наше, додуше, несавршене напоре, наша „мала средства”, Господ остварује велике ствари.38

Ово велико и последње раздобље постојано расте до свог врхунца - Сион на земљи, спојен са Сионом одозго код Спаситељевог славног повратка. Црква Исуса Христа је задужена да припреми - и припрема - свет за тај дан. И тако, овог Ускрса, хајде да истински славимо васкрсење Исуса Христа и све оно што он најављује: Његов повратак да влада током хиљаду година мира, праведан суд и савршену правду за све, бесмртност свих који су икада живели на Земљи, и обећање вечног живота. Христово васкрсење је највећа сигурност да ће све бити исправљено. Градимо Сион да бисмо убрзали долазак тог дана. У име Исуса Христа, амен.