Гошћење речима Христовим

Када сам био млад, мислио сам да је гозба напросто један велики оброк са пиринчем, сушијем и соја сосом. Сада знам да је права гозба више од уживања у укусном оброку. То је искуство радости, неге, славља, дељења, изражавања љубави према породицама и вољеним особама, изражавање наше захвалности Богу и изградња односа док уживамо у обилној, невероватно укусној храни. Верујем да када се гостимо Христовим речима, морамо мислити на исту врсту искуства. Гошћење Светим писмима није само читање. Требало би да нам доноси праву радост и изгради наш однос са Спаситељем.

То се јасно поучава у Мормоновој књизи. Сетите се Лехијевог сна, у ком је видео дрво „чији плод беше пожељан да некога усрећи”. Тај плод представља Божју љубав, и када је Лехи пробао плод, он „беше… сладак, слађи од свега што [је] икада пре [окусио]”. „Испуни [му] он душу веома великом радошћу” и то је нешто што је желео да подели са својом породицом (1. Нефи 8:10-12).

Када се гостимо, вероватно ћемо схватити да количина или врста хране коју имамо није важна тако ако су нам срца испуњена захвалношћу. Лехијева породица је живела на сировом месу у дивљини, али Нефи је описао то тешко искушење, рекавши: „И тако велики беху благослови Господњи”, да „жене наше… беху снажне” и могле су „да подносе путовање без гунђања”. (1. Нефи 17:1-2).

Гозба понекад укључује испробавање и дегустацију. Алма говори о добром семену засађеном у нашим срцима. Док експериментишемо са њим, схватићемо да семо почиње да буде изврсно (видети Aлма 32:28-33).

Благослови гошћења речима Христовим су моћни и мењају живот. Постоје три посебна, која бих желео да примените у свом животу.

Прво, Христове речи нам могу помоћи да „увећамо [свој] духовни капацитет да примимо откривење” („Revelation for the Church, Revelation for Our Lives”, Liahona,,мај 2018, стр. 96) и да нас безбедно воде кроз живот. Мормон је поучио да Христове речи имају „велику тежњу да воде народ према оном што је праведно”, и да су моћније од свега што „мач” може учинити (Aлмa 31:5). Док сам тражио Божју мудрост у решавању сопствених изазова, увек сам се, док сам испробавао „вредност речи Божје” (Aлмa 31:5), осећао надахнутим и способним да доносим мудре одлуке, превазиђем искушења и благословим свој живот већом вером у Христа и љубављу према онима око мене. Наш пророк, Расел М. Нелсон, поучио нас је да „у наредним данима неће бити могуће духовно опстати без вођства, усмеравања, утешног и сталног утицаја Светог Духа” („Revelation for the Church, Revelation for Our Lives”, стр. 96). Потребно откривење ће доћи када испробамо „вредност речи”, и та реч ће бити моћнија од било чега што бисмо могли покушати или замислити.

Друго, када се боримо са сопственим идентитетом и недостатком самопоштовања, угодна реч Божја (видетиJaков 2:8) у Светим писмима ће нам помоћи да знамо ко смо у ствари и дати нам снагу већу од сопствене. Препознавање свог идентитета као Божјег детета био је један од најдражих тренутака које сам икада доживео. У раним тинејџерским годинама, нисам знао ништа о Спаситељевим учењима. Када сам први пут прочитао Нови завет, Христове речи истински су излечиле моју рањену душу. Схватио сам да нисам сам и да сам Божје дете. Када сам препознао свој истински идентитет пред Богом, схватио сам свој бескрајни потенцијал кроз Христово помирење.

Енос је такође поделио лично искуство просветљења, које потиче од размишљања о Христовим речима. Када је Енос допустио да речи којима га је његов отац поучио о „вечном животу и радости светаца, дубоко се усадише у [његово] срце”, душа му „огладне и [он клекну] пред Творцем својим… у снажној молитви” (Eнос 1:3-4). У тој молитви је упознао Спаситеља и спознао да имамо велику вредност, да смо вољени и да нам грешке могу бити опроштене, и да смо заиста Божја деца.

Треће, Христовим речима можемо подићи животе других. Баш као што је Енос имао своје време и место где су Христове речи додирнуле његово срце, Господ ће учинити свој део да би дотакао срца оних са којима желимо да делимо Јеванђеље. Многи од нас су се можда обесхрабрили јер није уследио жељени резултат када смо покушали да позовемо некога да чује Јеванђеље. Без обзира на исход, Господ нас позива да отворимо уста и делимо јеванђеоску поруку са другима.

Пре две године, Господ је додирнуо срце моје драге мајке, што јој је помогло да одлучи да прими обред крштења. Чекао сам на тај дан скоро 35 година. Да би донела такву одлуку, многи чланови Цркве су јој истински послуживали као што би Христ то чинио. Једне недеље је осетила да треба да иде у цркву. Следила је тај подстицај. Док је седела у првом реду и чекала почетак причесне службе, четворогодишњи дечак је стао испред ње и погледао је. Поздравила га је осмехом. Дечак је нагло отишао и вратио се на своје седиште, које је било на другој страни реда у ком је седела моја мајка. Овај дечачић је узео нешто са свог седишта и донео мајци песмарицу и вратио се на своје седиште. Моја мајка је приметила да се на свакој другој столици у капели налазила песмарица. Могла је лако да узме једну са столице поред себе. Међутим, била је веома импресионирана дечаковим невиним поступком љубазности, што је научио у свом дому и у цркви. Био је то емотиван тренутак за њу. Имала је снажан утисак да је Бог позива да дође и следи Спаситеља. Осећала је да треба да се крсти. Овај мали дечак није тражио признање за оно што је учинио, већ је једноставно учинио све што је могао да живи по речи Божјој и да воли свог ближњег. Његова доброта је изазвала важну промену срца у мојој мајци.

Христове речи ће дубоко додирнути срца и отворити очи онима који Га још не виде. На путу за Емаус, два ученика су ходала са Исусом. Били су тужни и нису схватили да је Спаситељ победио смрт. У својој жалости, нису препознали да живи Христ хода са њима. Иако Исус „казиваше им шта је за Њега у свему писму”, још увек Га нису препознали као васкрслог Спаситеља све док нису сели и ломили хлеб са Њим. Тада су им се „очи” отвориле. Када се ми - или наши пријатељи, сарадници и комшије - гостимо и ломимо хлеб са Њим, очи нашег разумевања ће се отворити. Када су ученици у Емаусу размишљали о свом времену са васкрслим Спаситељем, рекли су да су им срца горела кад им је отворио Писма (видети Лука 24:27-32). Тако ће бити и са свима нама.

На крају, сведочим да се гошћење Христовим речима може догодити било када и у било којој прилици ако припремимо своја срца да их примимо. Гошћење Христовим речима ће донети откривење које нас одржава у животу, потврдити наш истински идентитет и вредност пред Богом као Његовог детета, и водити наше пријатеље ка Христу и вечном животу. Допустите ми да завршим тако што ћу поновити Нефијев позив, када је рекао: „Стога, морате хрлити напред с постоjаношћу у Христу, имаjући савршен одсjаj наде и љубави према Богу и свим људима. Стога, будете ли хрлили напред, гостећи се речју Христовом, и истрајете до краја, гле, овако говори Отац: Имаћете вечни живот” (2. Нефи 31:20). у име Исуса Христа, амен.