Да се све састави у Христу

Живимо у изванредном и откровитељском времену обновљене Цркве Исуса Христа. Историјска прилагођавања која су најављена данас имају само једну свеобухватну сврху: да ојачају веру у Небеског Оца и Његов план и у Његовог Сина Исуса Христа и Његово помирење.

У априлу прошле године, организациона структура свештеничких већа није само промењена. Уместо тога, нагласак и снага усмерени су на виши и посвећенији начин служења нашој браћи и сестрама.

Као што уплетене нити конопца производе моћан и издржљив алат, сви ови међусобно повезани поступци су део јединственог напора да се боље построји фокус, ресурси и дело Спаситељеве обновљене Цркве са њеном основном мисијом: да се помогне Богу у Његовом делу остваривања спасења и узвишења Његове деце. Молимо вас да се не фокусирате првенствено на логистичке аспекте онога што је најављено. Не смемо дозволити да процедурални детаљи замагле свеобухватне духовне разлоге због којих се те промене сада одвијају.

Наша жеља је да се вера у Очев план и у Спаситељеву мисију откупљења увећају на земљи и да се може успоставити Божји вечни завет.³ Наши једини циљеви су да олакшамо стално обраћење Господу и да потпуније и делотворније волимо и служимо нашој браћи и сестрама.

Понекад, као чланови Цркве, сегментирамо, раздвајамо и примењујемо Јеванђеље у нашим животима стварањем дугих контролних листа појединачних тема за проучавање и задатака које треба завршити. Али такав приступ потенцијално може ограничити наше разумевање и визију. Морамо бити опрезни, јер нас фарисејски фокус на контролним листама може одвратити од приближавања Господу.

Сврха и прочишћење, срећа и радост, и стално обраћење и заштита који потичу од препуштања наших срца Богу⁴ и примања Његовог обличја на лица наша⁵ не могу се примити само вршењем и штиклирањем свих духовних ствари које треба да урадимо. Уместо тога, моћ Спаситељевог Јеванђеља да нас трансформише и благослови тече од препознавања и примене међусобног повезивања његове доктрина, начела и поступака. Само када саставимо све у Христу, са јаком усредсређеношћу на Њега, јеванђеоске истине нас заједничким снагама могу оспособити да постанемо оно што Бог жели да постанемо⁶ и храбро издржимо до краја.⁷

Јеванђеље Исуса Христа је величанствена таписерија истине „састављена”⁸ и исткана заједно. Када сазнамо и повежемо откривене јеванђеоске истине, благословени смо примањем драгоцених перспектива и увећаних духовних капацитета очима које могу да виде Господњи утицај у нашим животима и ушима које могу да чују Његов глас.⁹ A начело спајања у једно - у Њему може нам помоћи у промени традиционалних контролних листа у јединствену, обједињену и комплетну целину. Дозволите ми да изложим и доктринарни и црквени пример онога што предлажем.

Пример бр. 1 Четврти чланак вере представља једну од најбољих илустрација састављања свега у Христу: „Верујемо да су прва начела и обреди Јеванђеља: прво, вера у Господа Исуса Христа; друго, покајање; треће, крштење урањањем за опрост греха; четврто, полагање руку за дар Светог Духа.”¹⁰

Истинска вера је усредсређена на Господа Исуса Христа - на Њега као божанског и Јединорођеног Сина Очевог и на Њега и откупљујућу мисију коју је испунио. „Јер Он испуни сврху закона и полаже право на све оне који имају веру у Њега. А они који имају веру у Њега приањаће уз све што је добро. Стога Он заговара дело деце човечје и вечно пребива на небесима.”¹¹ Испољавање вере у Христа је веровање и наше поверење у Њега као нашег Спаситеља, у Његово име и Његова обећања.

Прва и природна последица поверења у Спаситеља је покајање и окретање од зла. Када испољавамо веру у Господа, природно се окрећемо ка Њему, долазимо Њему и зависимо од Њега. Према томе, покајање је веровање у Откупитеља и ослањање на Њега да учини за нас оно што не можемо сами за себе. Свако од нас се мора „у потпуности [ослањати] на заслуге онога који је моћан да спасе”¹² јер само „по заслугама и милости и благодати Светог Месије”¹³ можемо постати нова створења у Христу¹⁴ и на крају се вратити и боравити у присуству Божјем.

Обред крштења урањањем за опрост греха захтева од нас да верујемо у Њега, ослањамо се на Њега и следимо Га. Нефи је прогласио:

„Знам да будете ли следили Сина, пуном одлучношћу срца, не чинећи лицемерје и преваре пред Богом, већ искреном намером, кајући се за грехе своје, сведочећи Оцу да сте вољни узети на себе име Христово, крштењем – да, следећи вашег Господа и вашег Спаситеља доле у воду, по речи Његовој, гле, тада ћете примити Светог Духа. Да, долази тада крштење огњем и Светим Духом.”¹⁵

Обред полагања руку за дар Светог Духа захтева од нас да верујемо у Њега, ослањамо се на Њега, следимо Га и хрлимо напред у Њему и уз помоћ Његовог Светог Духа. Као што је Нефи прогласио: „И ево… по овом знам да уколико човек не истраје до краја, следећи пример Сина Бога живога, не може бити спашен.”¹⁶

Четврти чланак вере не идентификује само основна начела и обреде обновљеног Јеванђеља. Уместо тога, та надахнута изјава о уверењима саставља све у Христу: tверовање у Њега, ослањање на Њега, слеђење Њега, и хрљење напред са Њим - у Њему.

Пример бр. 2. Сада желим да опишем како се сви црквени програми и иницијативе састављени у једно у Христу. Могао бих представити многе додатне илустрације; користићу само неколико изабраних.

Године 1978. председник Спенсер В. Кимбал поучио је чланове Цркве да изграде снагу Сиона широм света. Саветовао је свештенике да остану у својим домовинама и успоставе снажне кочиће окупљањем породице Божје и учећи их путевима Господњим. Даље је наговестио да ће се изградити више храмова и обећао је благослове свецима где год да живе у свету.¹⁷

Како се број кочића повећавао, порасла је потреба да домови чланова „постану [места] у којима чланови породице [воле] да бораве, где [могу] да обогате своје животе и пронађу међусобну љубав, подршку, захвалност и охрабрење”.¹⁸ Сходно томе, 1980. Године, недељни састанци су консолидовани у трочасовни блок како би се „поново истакла лична и породична одговорност за учење, живљење и поучавање Јеванђеља”.¹⁹ Овај нагласак на породици и дому је поново потврђен у прогласу „Породица: Проглас свету” кога је представио председник Гордон Б. Хинкли 1995.²⁰

У априлу 1998, председник Хинкли је најавио изградњу још много малих храмова, чиме је свете обреде дома Господњег приближио појединцима и породицама светаца последњих дана широм света.²¹ А те побољшане могућности за духовни раст и развој допуњене су повезаним увећањем материјалне самосталности увођењем Кружног фонда за образовање 2001. године.²²

Током своје администрације, председник Томас С. Монсон је више пута упозоравао свеце да иду „на спасавањеˮ и истакао је важност бриге о сиромашнима као једној од божански одређених одговорности Цркве. Настављајући са нагласком на временску припрему, иницијатива Служба за осамостаљивање спроведена је 2012. године.

Током протеклих неколико година, наглашена су и ојачана суштинска начела о томе да се дан Шабата држи милином у кући и у Цркви.²³

Пре шест месеци, већа Мелхиседековог свештенства су ојачана и ефикасно усклађена са помоћним организацијама како би се остварио виши и посвећенији приступ послуживању.

Верујем да редослед и временски распоред ових поступака деценијама могу помоћи да видимо једно јединствено и свеобухватно дело, а не само низ независних и изолованих иницијатива. „Бог је открио образац духовног напретка за појединце и породице преко обреда, поучавања, програма и активности које су усредсређене на дом и подржане од стране Цркве. Црквене организације и програми постоје да би се благословили појединци и породице а не ради себе самих.”²⁴

Молим се да можемо препознати Господње дело као једно велико светско дело које постаје све више усредсређено на дом и подржано од стране Цркве. Знам и сведочим да Господ открива и да ће тек открити многе велике и важне ствари које се односе на царство Божје.

Почео сам своју поруку истицањем снаге која се ствара када се појединачне нити материјала укрсте или уплету заједно у конопац. На сличан начин, обећавам да ће увећана перспектива, сврха и моћ бити очигледни у нашем учењу и живљењу обновљеног Јеванђеља док се трудимо да све саставимо у Христу.

Све могућности и благослови вечних последица настају, могуће су и имају сврху због Господа Исуса Христа и истрајавање захваљујућуи Њему. Као што је Алма сведочио: „Нема другога пута или начина којим би се човек могао спасити осим преко и посредством Христа. Гле, Он је живот и светло света.”²⁵

Радосно објављујем свој сведочанство о божанству и живој стварности Вечног Оца и Његовог вољеног Сина Исуса Христа. У нашем Спаситељу налазимо радост. И у Њему налазимо уверење о „миру у овом свету и вечни живот у свету који ће доћи”.²⁶ Тако сведочим у свето име Господа Исуса Христа, амен.