Kао што Христ опрашта вама, тако и ви чините

„А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

Али нађоше камен одваљен од гроба.

И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите живога међу мртвима?

Није овде; него устаде.”¹

Сутра, ускршњeг Шабата, на посебан начин се сећамо оног што је Исус Христ учинио за нас: „Јер Богу тако омиље свет да jе и сина свога jединороднога дао, да ни jедан коjи га веруjе не погине, него да има живот вечни.”²На крају ћемо васкрснути као и Он, да живимо заувек.

Због чуда светог помирења Исуса Христа, и ми можемо примити дар опроштаја наших грехова и неправди, ако прихватимо прилику и одговорност да се покајемо. А примањем неопходних обреда, држањем завета и поштовањем заповести, можемо добити вечни живот и узвишење.

Данас желим да се фокусирам на праштање, суштински и драгоцени дар који нам је наш Спаситељ и Откупитељ, Исус Христ, дао.

Једне децембарске ноћи 1982. године, моју супругу Тери и мене пробудио је телефонски позив у нашем дому у Покателу, у Ајдахоу. Када сам подигао слушалицу чуо сам само ридање. Коначно ми је сестра, једва говорећи, рекла: „Tоми је умро.”

Двадесетогодишњи пијани возач, који је возио брже од 135 километара на сат, без заустављања је прошао на црвено светло на семафору у предграђу Денвера, у Колораду. У пуној брзини је налетео на ауто који је возио мој најмлађи брат Томи, и на месту убио њега и његову жену Џоан. Враћали су се кући својој ћеркици након Божићне забаве

Моја супруга и ја смо одмах одлетели у Денвер и упутили се ка мртвачници. Окупили смо се са мојим родитељима и браћом и сестрама и жалили губитак нашег вољеног Томија и Џоан. Изгубили смо их због бесмисленог кривичног дела. Срца су нам била сломљена, а мене је почео да обузима гнев према младом преступнику.

Томи је служио као адвокат у Одељењу за правосуђе Сједињених Америчких Држава и био је на путу да постане истакнут адвокат за заштиту земљишта и природних ресурса САД-а у годинама које долазе.

После неког времена одржано је рочиште за изрицање пресуде младићу одговорном за саобраћајну несрећу са смртним исходом. Са тугом и жалошћу саслушању су присуствовали моји родитељи и најстарија сестра Кети. Родитељи пијаног возача су такође били присутни, а након завршеног рочишта седели су на клупи и плакали. Моји родитељи и сестра седели су у близини трудећи се да контролишу своје емоције.Тренутак касније, моји родитељи и сестра су устали и отишли до родитеља возача и понудили им речи утехе и опроштаја. Мушкарци су се руковали; жене су се држале за руке; владала је дубока жалост и сви су плакали спознавши да обе породице изузетно пате. Мама, тата и Кети су иступили с тихом снагом и храброшћу и показали нашој породици како изгледа праштање.

Величина праштања у таквим тренуцима учинилаје да ми срце омекша и отворила је пут ка исцељењу. Током времена научио сам како да имам срце које прашта. Само уз помоћ Кнеза мира мој болни терет је спао. Томи и Кети ће ми увек недостајати, али опроштај ми сада омогућава да их се сећам са безграничном радошћу. И знам да ћемо поново бити заједно као породица.

Не предлажем да одобравамо незаконито понашање. Веома добро знамо да ће појединци бити одговорни за своје криминалне поступке и грађанска кривична дела. Међутим, такође знамо да, као синови и кћери Божје, следимо учења Исуса Христа. Опраштамо чак и када се чини да други не гарантују наш опроштај.

Спаситељ је поучавао:

„Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески.

Али не опростите ли ви људима преступе њихове, неће ни Отац ваш небески опростити ваше преступе.”³

Сви можемо примити неизрециви мир и сарадништво нашег Спаситеља када научимо да драговољно опростимо онима који „сагрешише против” нас. То сарадништво доноси Спаситељеву моћ у наше животе на непогрешив и незабораван начин.

Апостол Павле је саветовао:

„Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење;

Сносећи један другог, и опраштајући један другом… као што је и Христос вама опростио тако и ви.”⁴

Сам Господ jе обjавио:

„Стога кажем вам, морате опростити једни другима. Јер онај који не опрости брату своме преступе његове стоји осуђен пред Господом, јер у њему остаје већи грех.

Ја, Господ, опростићу коме опростити хоћу, но од вас се тражи да праштате свим људима.”⁵

Учења нашег Спаситеља и Откупитеља Исуса Христа су јасна; грешник мора бити спреман да опрости другима ако очекује да прими опроштај.⁶

Браћо и сестре, постоје ли особе у нашем животу које су нас повредиле? Да ли се задржавамо на ономе што се чини као да су потпуно оправдана осећања незадовољства и љутње? Да ли дозвољавамо охолости да нас спречи да опростимо и заборавимо? Позивам све нас да потпуно опростимо и тиме омогућимо исцељење. Чак и ако опроштај не дође данас, знајте да ако га желимо и делујемо у том правцу, доћи ће - баш као што се на крају десило мени након смрти мог брата.

Молим вас да упамтите и да основни елемент праштања укључује праштање самом себи.

„Гле, онај коjи се покаjе за своjе грехе”, рекао је Господ, „њему је опроштено, и ја, Господ, више их се не сећам”.⁷

Молим се данас да сви ми имамо на уму пример Исуса Христа и следимо га. На крсту на Голготи, у својој агонији, изговорио је ове речи: „Оче! опрости им; jер не знаду шта чине.”⁸

Ако имамо дух праштања и поступамо у складу са њим, попут мојих родитеља и најстарије сестре, можемо схватити Спаситељево обећање: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свет даје; да се не плаши срце ваше и да се не боjи.”⁹

Сведочим да ће тај мир доћи у наше животе када смо послушни учењима Исуса Христа и следимо Његов пример праштањем другима. Када oпраштамо, обећавам да ће нас Спаситељ јачати и Његова моћ и радост притицаће у наше животе.

Гробница је празна. Христ живи. Познајем Га. Волим Га. Захвалан сам за Његову благодат, која је оснажујућа моћ довољна да исцели све. У свето име Исуса Христа, амен.