2010–2019
Ево човека!
aприл 2018.


Ево човека!

Они који нађу начин да истински погледају Човека налазе врата за највеће животне радости и мелем за најзахтевније животне очаје.

Моја вољена браћо и сестре, драги пријатељи, захвалан сам што сам са вама овог дивног викенда на генералној конференцији. Хариjет и ја се радујемо са вама због подржавања старешина Гонга и Соареса и многих браће и сестара који су током ове генералне конференције добили нове значајне позиве.

Мада ми недостаје мој драги пријатељ, председник Томас С. Монсон, волим, подржавам и подупирем нашег пророка и председника, Расела М. Нелсона и његове племените саветнике.

Такође сам захвалан и почаствован што поново блиско сарађујем са својом вољеном браћом из Већа дванаесторице апостола.

Изнад свега, дубоко сам понизан и веома срећан што сам члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, где су милиони мушкараца, жена и деце спремни да подигну тамо где стоје - на било ком положају или позиву - и да настоје свим својим срцем да служе Богу и Његовој деци, градећи царство Божје.

Данас је свети дан. Ускршња је недеља, када се сећамо тог славног јутра када је наш Спаситељ покидао везе смрти1 и победнички изашао из гроба.

Највећи дан у историји

Недавно сам поставио питање на интернету: „Који дан је највише променио смер историје?”

Одговори су се кретали од изненађујућих и чудних до увредљивих и провокативних. Међу њима су: дан када је праисторијски астероид ударио у полуострво Јукатан; или када је Јохан Гутенберг завршио своју штампарску машину; и, наравно, дан када су браћа Рајт 1903. показала да људи стварно могу да лете.

Када би исто питање поставили вама, шта бисте рекли?

По мени, одговор је јасан.

Да бисмо пронашли најзначајнији дан у историји, морамо се вратити у то вече пре скоро 2000 година у Гетсеманском врту, када је Исус клекнуо у снажној молитви и понудио себе као откуп за наше грехе. Тооком те велике и безусловне жртве неупоредиве патње, и телесне и духовне, Исус Христ, сам Бог, крварио је из сваке поре. Из савршене љубави дао је све да бисмо ми могли примити све. Његова божанска жртва, тешко појмљива, коју само можемо осетити свим срцем и умом, подсећа нас на универзални дуг захвалности који дугујемо Христу за Његов божански дар.

Касније те ноћи, Исуса су довели пред верске и политичке власти које су Му се ругале, тукле Га и осудиле на срамну смрт. Висио је у агонији на крсту све док, најзад, „сврши се”.2 Његово беживотно тело положено је у позајмљен гроб. А затим, у јутро трећег дана Исус Христ, Син Свемогућег Бога, изашао је из гроба као славно, васкрсло биће од сјаја, светлости и величанства.

Да, постоје многи догађаји током историје који су дубоко утицали на судбину држава и народа. Али, да их све спојите, по значају се не могу ни приближити ономе што се догодило тог првог ускршњег јутра.

Шта је то што чини бесконачну жртву и васкрсење Исуса Христа најзначајнијим догађајем у историји - утицајније од светских ратова, катаклизмичких несрећа и научних открића која мењају живот.

Због Исуса Христа можемо поново живети

Одговор лежи у два велика, непремостива изазова са којима се свако од нас суочава.

Прво, сви умиремо. Без обзира колико сте млади, лепи, здрави или опрезни, једнога дана ваше тело ће постати беживотно. Пријатељи и породица ће вас жалити. Али вас не могу вратити назад.

Ипак, због Исуса Христа ваша смрт биће привремена. Ваш дух једнога дана ће се сјединити са вашим телом. То васкрсло тело неће бити подложно смрти,3 и живећете у вечности, ослобођени бола и физичке патње.4

То ће се догодити због Исуса Христа, који је положио свој живот и поново га узео.

То је учинио за све који поверују у Њега.

То је учинио за све који не верују у Њега.

То је учинио чак и за оне који су му се ругали, псовали Га и проклињали Његово име.5

Због Исуса Христа можемо поново живети са Богом

Друго, сви смо згрешили. Наши греси би нас заувек удаљили од живота са Богом јер „ништа нечисто не може ући у царство Његово”.6

Последица је била да су сваки мушкарац, жена и дете искључени из Његове присутности - све док Исус Христ, Јагње без кривице, није понудио свој живот као откуп за наше грехе. Зато што Исус није дуговао цену за праведност, могао је да плати наш дуг и испуни захтеве правде за сваку душу. А то укључује вас и мене.

Исус Христ је платио цену за наше грехе.

За све њих.

На тај, најзначајнији дан у историји, Исус Христ је отворио врата смрти и уклонио препреке које су нас спречавале да уђемо у свете и посвећене просторије вечног живота. Због нашег Господа и Спаситеља ви и ја смо добили најдрагоценији и непроцењив дар - без обзира на нашу прошлост, можемо се покајати и следити пут који води до небеског светла и славе, окружени верном децом Небеског Оца.

Зашто се радујемо

Оно што славимо ускршње недеље је живот!

Због Исуса Христа подићи ћемо се из очаја смрти и пригрлити оне које волимо, лијући сузе огромне радости и преплављујуће захвалности. Због Исуса Христа постојаћемо као вечна бића, светови без краја.

Због Исуса Христа наши греси не само да могу бити избрисани, могу бити заборављени.

Можемо постати прочишћени и узвишени.

Свети.

Због нашег Љубљеног Спаситеља можемо заувек пити са извора воде који излази у вечни живот.7 Можемо заувек боравити у становима нашег вечног Цара, у незамисливој слави и савршеној срећи.

Да ли ми „гледамо човека”?

Упркос свему, има на свету много оних који или нису свесни или не верују у драгоцени дар који нам је дао Исус Христ. Можда су чули за Исуса Христа и познају Га као историјску фигуру, али Га не виде онаквог какав Он заиста јесте.

Када помислим на то сетим се Спаситеља који стоји пред римским управитељем Јудеје, Понтијем Пилатом, само неколико сати пре своје смрти.

Пилат је гледао Исуса из стриктно световне перспективе. Пилат је имао посао, а он је укључивао два главна задатка: сакупљање пореза за Рим и очување мира. Јеврејски Синедрион је пред њега довео човека за ког су тврдили да је био препрека за једне и друге.8

Након испитивања свог затвореника, Пилат је изјавио: „Ја никакве кривице не налазим на њему.”9 Међутим, сматрао је да мора да удовољи Исусовим тужиоцима, тако да се Пилат позвао на локални обичај који омогућава да се један затвореник пусти у време Пасхе. Зар неће тражити од њега да пусти Исуса уместо познатог пљачкаша и убице, Варнаве?10

Али бучна руља тражила је да Пилат пусти Варнаву, а разапне Исуса.

„Зашто?” Питао је Пилат. „Какво је зло учинио?”

Али они су само гласније узвикивали. „Распни га!”11

Последњим напором да задовољи руљу Пилат је наредио својим људима да бичују Исуса.12 Они су то учинили, остављајући Га крвавог и у ранама. Ругали су Му се, ставили Му круну од трња на главу и обукли Га у пурпурну одору.13

Можда је Пилат помислио да ће то задовољити жељу руље за крвљу. Можда ће се сажалити на тог човека. „Ево га изводим к вама напоље”, рекао је Пилат, „да видите да на њему не налазим никакве кривице… Ево човека!ˮ14

Син Божји стајао је у телу пред људима у Јерусалиму.

Могли су да виде Исуса али Га нису стварно видели.

Нису имали очи да виде.15

У фигуративном смислу, и ми смо позвани да „погледамо човека”. Мишљења о Њему разликују се у свету. Древни и модерни пророци сведоче да је Он Син Божји. И ја то чиним. Значајно је и важно да сви сазнамо за себе. Дакле, када размишљате о животу и служби Исуса Христа, шта видите?

Они који нађу начин да истински погледају Човека налазе врата за највеће животне радости и мелем за најтеже животне очаје.

Стога, када сте опкољени тугом и жалошћу, погледајте Човека.

Када се осетите изгубљенима или заборављенима, погледајте Човека.

Када очајавате, напуштени сте, у сумњи, оштећени или поражени, погледајте Човека.

Он ће вас утешити.

Исцелиће вас и дати значај вашем путовању. Излиће свога Духа и испунити ваше срце великом радошћу.16

Он даје, „снагу уморноме, и неjакоме умножава крепост”.17

Када истински погледамо Човека, учимо од Њега и настојимо да своје животе ускладимо са Његовим. Кајемо се и тежимо да прочистимо своју природу и свакодневно растемо мало ближе Њему. Ми Му верујемо. Показујемо своју љубав према Њему држећи заповести Његове и испуњавајући своје свете завете.

Другим речима, постајемо Његови ученици.

Његова прочишћујућа светлост прожима наше душе. Његова милост нас уздиже. Наша бремена су лака, наш мир продубљен. Када заиста погледамо Човека, имамо обећање благословене будућности која нас надахњује и подржава на кривинама и испупчењима животног пута. Када се осврнемо уназад препознаћемо да постоји божански образац, да су те тачке заиста повезане.18

Када прихватите Његову жртву, постајете Његови ученици и коначно долазите до краја свог земаљског путовања, што ће постати јади које сте истрпели у овом животу.

Они ће нестати.

Разочарења, издаје, прогони са којима сте се суочили.

Нестали.

Патња, туга, кривица, стид и бол кроз које сте пролазили.

Нестали.

Заборављени.

Да ли је чудо да „разговарамо о Христу, радуjемо се у Христу, проповедамо о Христу, проричемо о Христу да би сазнала деца наша ком се извору имаjу обратити за опрост греха своjих”?19

Да ли је чудо да настојимо свим својим срцима да заиста погледамо Човека?

Моја љубљена браћо и сестре, сведочим да је најважнији дан у историји човечанства био дан када је Исус Христ, Син Божји, однео победу над смрћу и грехом за сву Божју децу. А најважнији дан у вашем животу и мом је дан када научимо да „погледамо човека”; када Га видимо онаквим какав је Он стварно; када узимамо свим својим срцем и умом Његову помирбену моћ; када са обновљеним ентузијазмом и снагом прихватимо да Га следимо. Нека то буде дан који се стално понавља током наших живота.

Остављам вам своје сведочанство и благослов да ћемо, када „погледамо човекаˮ пронаћи сврху, радост и мир у овом земаљском свету и вечни живот у свету који ће доћи. У свето име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Видети Moсија 15:23.

  2. Јован 19:30.

  3. Видети Aлмa 11:45.

  4. Видети Откривење 21:4.

  5. Видети 1. Коринћанима 15:21-23.

  6. 3. Нефи 27:19.

  7. Видети Joван 4:14.

  8. Видети Лука 23:2.

  9. Јован 18:38. Да би избегао да суди Исусу, Пилат је покушао да случај преда Ироду Антипи. Да је Ирод, који је заповедио смрт Јована Крститеља (видети Maтеј 14:6-11), осудио Исуса, Пилат би могао да потврди пресуду и тврди да је то само локална ствар са којом се сложио како би се сачувао мир. Али Исус није проговорио ни реч са Иродом (видети Лука 23:6-12), и Ирод га је послао назад Пилату.

  10. Видети Maрко 15:6-7; Joван 18:39-40. Један учени човек из Новог завета пише: „Чини се да је обичај да на Пасху римски управитељ пусти јеврејском народу неког познатог затвореника који је осуђен на смрт” (Aлфред Eдершајм, The Life and Times of Jesus the Messiah [1899], 2:576). Име Варнава значи „син од оца.” Занимљива је иронија да народ у Јерусалиму добије право да бира између ова два човека.

  11. Видети Maрко 15:11-14.

  12. Ово бичевање било је тако ужасно да су га звали „средња смрт” (Eдершајм, Jesus the Messiah, 2:579).

  13. Видети Joван 19:1-3.)

  14. Јован 19:4-5.

  15. Раније, Исус је запазио да је „одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим”. А онда је са благошћу рекао својим ученицима: „A благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују” (Maтеј 13:15-16). Хоћемо ли допустити нашим срцима да отврдну или ћемо отворити очи и срца да стварно можемо видети Човека?

  16. Видети Moсија 4:20.

  17. Исаија 40:29.

  18. Видети Дитер Ф. Ухдорф, The Adventure of Mortality” (worldwide devotional for young adults, „14. јан. 2018), broadcasts.lds.org.

  19. 2. Нефи 25:26.