План и Проглас

У једној параболи Исус је описао оне који „[слушају] реч” али остају „без рода” када „брига овог света и превара богатства загуше реч” (Maтеј 13:22). Касније је Исус укорио Петра због тога што се није приклонио ономе „што је Божје него људско,” рекавши: „Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди?” (Maтеј 16:23, 26). У својим последњим учењима у смртности рекао је својим апостолима: „Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света,… зато мрзи на вас свет.” (Joван 15:19; такође видети Joван 17:14, 16).

Исто тако, записи Исусових првобитних апостола често користе слику „света” који представља супротност јеванђеоским учењима. „И не владајте се према овоме веку” (Римљани 12:2), поучио је апостол Павле. „Јер је премудрост овог света лудост пред Богом,” (1. Коринћанима 3:19). И „Чувајте се,” упозорио је, „да вас ко не зароби… по казивању човечијем, по науци света, а не по Христу” (Колошанима 2:8). Апостол Јаков је поучио да је „пријатељство овог света непријатељство Богу[.] Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје” (Jaков 4:4).

Мормонова књига често користи ову слику противљења „света”. Нефи је пророковао о коначном уништењу „они[х] које су изграђен[и] ради омиљености у очима света, и они[х] који траже … оно што је световно” (1. Нефи 22:23; такође видети 2. Нефи 9:30). Алма је осудио оне који „се надимају… ништавним стварима овог света” (Aлма 31:27). Лехијев сан показује да ће се они који буду желели да следе гвоздену шипку, реч Божју, суочити са противљењем света. Станари „велике и простране зграде” коју је Лехи видео „ругаху се и упираху прсте своје” (1. Нефи 8:26–27, 33). У својој визији која тумачи овај сан, Нефи је сазнао да тај подсмех и противљење потичу од „мноштва земаљск(их), … свет(а) и мудрост(и) његов(е); … и охолост(и) света” (1. Нефи 11:34–36).

Слика

Председник ТомасС. Moнсон

Које је значење ових светописамских упозорења и заповести да не будемо „oд света” или савремене заповести да „остави[мо] свет” (УИЗ 53:2)? (УИЗ 53:2). Председник Томас С. Монсон је резимирао ова учења: „Морамо бити опрезни у свету који се толико удаљио од онога што је духовно. Важно је да одбијемо све што не одговара нашим стандардима, одбијајући тиме да се одрекнемо онога што највише желимо - вечни живот у царству Божјем.”¹

Бог је створио ову земљу у складу са својим планом како би својој духовној деци обезбедио место за искуство смртности, као неопходан корак према слави коју жели за сву своју децу. Иако постоје различита краљевства и славе, крајња жеља нашег Небеског оца за Његову децу је оно што је председник Монсон назвао „вечни живот у царству Божјем“, што је узвишење у породицама. То је више од спасења. Председник Расел M. Нелсон нас је подсетио: „У Божјем вечном плану, спас је индивидуална ствар; [али] узвишење је породична ствар.”²

Обновљено Јеванђеље Исуса Христа и надахнути проглас о породици, о коме ћу говорити касније, суштинска су учења за смртничку припрему за узвишење. Иако морамо живети по законима о браку и другим традицијама света који пропада, они који теже узвишењу морају направити личне изборе у породичном животу у складу са Господњим начином, који се разликује од световног начина.

У овом смртничком животу не сећамо се шта је претходило нашем рођењу, и сада доживљавамо противљење. Растемо и духовно сазревамо бирајући да се држимо Божјих заповести у низу исправних избора. Они подразумевају потребне завете и обреде, и покајање, када су наши избори погрешни. Насупрот томе, ако нам недостаје вера у Божји план и непослушни смо или намерно не чинимо оно што је потребно, пропуштамо тај раст и сазревање. Мормонова књига поучава: „Овај живот је време да су људи припреме за сусрет са Богом” (Aлмa 34:32).

Свеци последњих дана који разумеју план спасења имају јединствени поглед на свет, који им помаже да виде разлог за Божје заповести, непроменљиву природу Његових потребних обреда и основну улогу нашег Спаситеља, Исуса Христа. Помирење нашег Спаситеља нас враћа из смрти и, уз услов нашег покајања, спашава нас од греха. Са тим погледом на свет, свеци последњих дана имају посебне приоритете и поступке и благословени су снагом да издрже разочарења и боли смртничког живота.

Поступци оних који се труде да следе Божји план спасења неизбежно могу довести до неспоразума или чак сукоба с члановима породице или пријатељима који не вјерују у његова начела. Таквих сукоба ће увек бити. Свака генерација која је настојала да следи Божји план имала је изазове. У древна времена пророк Исаија је охрабрио Израелце које је позвао, „ви који знате правду, … коме је у срцу закон мој”. Рекао им је: „Не бојте се ружења људског и од хуљења њиховог не плашите се.” (Исаија 51:7; такође 2. Нефи 8:7). Али, без обзира на узрок сукоба са онима који не разумеју или не верују у Божји план, онима који разумеју увек се заповеда да бирају Господњи пут уместо световног.

Јеванђеоски план који свака породица треба да следи како би се припремила за вечни живот и узвишење, представљен је у црквеном прогласу из 1995. године, „Породица: Проглас свету.”³ Наравно, њени прогласи су очигледно другачији од неких тренутних закона, пракси и онога за шта се залаже свет у којем живимо. У данашње време, најочигледније разлике су ванбрачна заједница, истополни брак и подизање деце која су укључена у такве односе. Они који не верују или не теже узвишењу и који се највише приклањају световним начинима сматрају ову изјаву о породици само правилима која треба променити. Насупрот томе, свеци последњих дана потврђују да проглас о породици дефинише породичне односе у којима се одвија најважнији део нашег вечног развоја.

Били смо сведоци рапидног и све већег прихватања ванбрачне заједнице и истополног брака од стране јавности. Сразмерна медијска подршка, образовање, па чак и професионални захтеви, представљају тешке изазове за свеце последњих дана. У настојању да показујемо љубав према свима, морамо се трудити да уравнотежимо супротстављеве захтеве да у личном животу следимо јеванђеоски закон и учења⁴ Чинећи то, понекад се суочавамо са „ружењем људским”, али не треба да се плашимо.

Обраћени свеци последњих дана верују да је учење из прогласа о породици, који је издат пре скоро четврт века, а сада преведен на бројне језике, поновно Господње наглашавање јеванђеоских истина које су нам потребне да нас подрже у актуелним изазовима са којима се суочава породица. Два примера су истополни брак и ванбрачна заједница. Само 20 година након објављивања прогласа о породици, Врховни суд Сједињених Америчких Држава одобрио је истополне бракове, преокренувши хиљадугодишњу праксу брака мушкарца и жене. Шокантни проценат деце у Сједињеним Државама која су рођена од мајке која није удата за оца дошао је постепено: 5 посто 1960,⁵ 32 посто 1995,⁵ a сада 40 посто.⁷

Проглас о породици почиње изјавом да је „брак између мушкарца и жене одређен од Бога и да је породица средиште Створитељевог плана за вечну судбину Његове деце”. Такође потврђује да „пол је суштинска карактеристика предсмртног, смртног и вечног идентитета и сврхе појединца.” Даље говори да jе „Бог заповедио да се свете моћи стварања живота могу користити само између мушкарца и жене коjи су законито венчани као муж и жена.”

Проглас потврђује сталну дужност мужа и жене да се множе и испуне земљу и њихову свечану одговорност да воле и брину једни за друге и за своју децу: „Деца треба да се рађају у оквиру брачне заједнице и да буду подизана од стране оца и мајке који верно држе своје завете.” Свечано упозорава против злоупотребе супружника или потомака, и потврђује да „срећа у породичном животу наjбоље се постиже када се он заснива на учењима Господа Исуса Христа.” На крају, позива грађане и надлежна лица у владама „да потпомажу ове мере осмишљене ради подупирања и jачања породице као основне jединице друштва.”

Године 1995, председник Цркве и 14 других Господњих апостола објавили су ове важне доктринарне изјаве. Као један од само седморице од тих живих апостола, осећам обавезу да поделим оно што је довело до прогласа о породици, за информацију свима онима који га уважавају.

Надахнуће које је идентификовало потребу за прогласом о породици црквено вођство је примило пре 23 године. Било је то изненађење за неке који су мислили да су доктринарне истине о браку и породици добро схваћене, без поновног истицања.⁸ Ипак, осетили смо потврду и прионули на посао. Чланови Већа дванаесторице идентификовали су теме и разговарали о њима скоро годину дана. Текст је предложен, прегледан и ревидиран. Непрестано смо се молили Господу за Његово надахнуће о ономе што треба да кажемо и како то да кажемо. Учили смо „редак поредак, пропис за прописом,” како је Господ обећао (УИЗ 98:12).

Слика

Председник ГордонБ. Хинкли

Током тог откровитељског процеса, предложени текст је представљен Првом председништву које надгледа и објављује црквена учења и доктрине. Након што је Председништво донело нове измене, проглас о породици је објавио председник Цркве, Гордон Б. Хинкли. На састанку жена 23. септембра 1995, представио је проглас следећим речима: „Са толико лажних идеја које се преносе као истина, са толико превара у вези са стандардима и вредностима, са толико искушења и привлачности које полако прљају овај свет, сматрали смо да треба да опоменемо и упозоримо.”⁹

Сведочим да је проглас о породици изјава о вечној истини, Господња воља за Његову децу која траже вечни живот. Он је основа црквеног учења и праксе у последњих 22 године и наставиће да буде и у будућности. Сматрајте га као таквог, поучавајте га, живите по њему и бићете благословени док напредујете према вечном животу.

Пре четрдесет година председник Езра Тафт Бенсон је поучио да „свака генерација има своје тестове и своју прилику да се истакне и докаже.”¹⁰ Верујем да је наш став према прогласу о породици и његовој употреби један од тих тестова за ову генерацију. Молим се да ће сви свеци последњих дана добро показати на том тесту.

Завршавам речима председника Гордона Б. Хинклија две године после најаве прогласа о породици. Рекао је: „Видим дивну будућност у врло несигурном свету. Ако се будемо придржавали својих вредности, ако будемо градили на свом наслеђу, ако будемо ходали у послушности пред Господом, ако једноставно будемо живели по Јеванђељу, бићемо благословени на величанствен и диван начин. На нас ће гледати као на посебне људе који су нашли кључ за јединствену срећу.”¹¹

Сведочим о истини и вечној важности прогласа о породици, којег је открио Господ Исус Христ својим апостолима за узвишење Његове деце (видети УИЗ 131:1–4), у име Исуса Христа, амен.