Тражите из понајбољих књига

Једног раног јутра видео сам гладну, добро скривену гусеницу на предивном бокору ружа. По изгледа неких од младица без листова, чак и неуком посматрачу било би јасно да је својим опасним чељустима крчила пут кроз младе листове. Симболично, нисам могао а да не помислим како су неки људи попут ове гусенице; налазе се широм света и неки су тако лукаво прерушени да им дозвољавамо да нам се увуку у живот, и пре него што постанемо свесни, већ су нагризли наше духовно корење и корење чланова наше породице и пријатеља.

Живимо у свету који је препун дезинформација о нашим уверењима. У временима попут овог, ако пропустимо да заштитимо и ојачамо своје духовно корење то је позив да га нагризају они који настоје да униште нашу веру у Христа и наше веровање у Његову обновљену Цркву. У временима Мормонове књиге, Зезром је настојао да уништи веру верника.

Његови поступци и речи били су „замка противникова коју он… постави да хвата [овај] народ, да [их] може подјармити, да [их] може опасати ланцима својим” (Aлмa 12:6).). Те исте замке постоје и данас, и ако нисмо духовно будни и не градимо на сигурном темељу нашег Откупитеља (видети Хеламан 5:12), можемо постати оковани Сотониним ланцима и пажљиво наведени на забрањене стазе о којима се говори у Мормоновј књизи (видети 1. Нефи 8:28).

У своје доба, апостол Павле је издао упозорење које је применљиво и данас: „Јер ја ово знам… између вас самијех постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом” (Дела 20:29–30).

Његово упозорење и упозорења наших пророка и апостола подсећају нас да морамо учинити све што можемо како бисмо духовно ојачали против речи противљења и обмане. Док посећујем одељења и кочиће Цркве одушевљен сам оним што видим, чујем и осетим када свеци позитивно и са вером реагују на учења Спаситеља и Његових слугу.

Пораст у светковању Шабата само је један пример чланова који духовно јачају придржавајући се пророчких позива. Даље јачање је видљиво у напредовању храмског рада и рада на породичној историји кога обављају породице које окупљају своје претке преко храмских обреда. Наше духовно корење јача када искрена лична и породична молитва постану упоришта наше вере и док се свакодневно кајемо, тражимо пратњу Светог Духа и учимо о нашем Спаситељу и Његовим особинама, и настојимо да постанемо попут Њега (видети 3. Нефи 27:27).

Наш Спаситељ, Исус Христ, је Светло света и позива нас да Га следимо. Морамо се угледати у Њега у сваком тренутку, а посебно ако постоје мрачне и олујне ноћи када се олује сумње и несигурности неприметно ушуњају попут магле. Ако уперени прсти са „друге стране реке водене, [где] велика и пространа зграда [стоји] ]” (1. Нефи 8:26)) буду усмерени на вас са подсмехом и потцењивањем, молим вас да се одмах удаљите како вас лукавим и неискреним средствима не би убедили да се одвојите од истине и њених благослова.

Међутим, то само по себи неће бити довољно у ово доба када се изопачености изговарају, пишу и приказују. Старешина Роберт Д. Хејлс нас је поучио да „осим ако нисте потпуно ангажовани у живљењу према Јеванђељу - живећи по њему свим својим ‛срцем, моћу, умом и снагом’ - не можете произвести довољно духовног светла да отерате таму” („Out of Darkness into His Marvelous Light”, Liahona, јул 2002, стр. 78). Свакако, наша жеља да следимо Христа, који је светлост света (видети Joван 8:12), значи да морамо поступати према Његовим учењима. Духовно смо ојачани, утврђени и заштићени када поступамо према речима Божјим.

Што је већа светлост у нашим животима, мања је сенка. Међутим, чак и у обиљу светла изложени смо људима и коментарима који погрешно тумаче наша веровања и искушавају нашу веру. Aпостол Јаков је писао да „кушање [наше] вере гради трпљење” (Jaковљева посл. 1:3). Са оваквим схватањем, старешина Нил A. Maксвел је поучио да „стрпљив ученик… неће бити изненађен нити понижен кад се Црква погрешно тумачи” („Patience” [Brigham Young University devotional, 27. нов. 1979], speeches.byu.edu).

Људ постављају питања о историји и веровањима наше Цркве. Извор коме се окрећемо како бисмо пронашли исправне одговоре захтева велику пажњу. Истраживањем мишљења и схватања мање информисаних и разочараних не добија се ништа. Најбољи савет дао је апостол Јаков: „Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога” (Jaковљева посл. 1:5).

Да бисмо тражили од Бога треба претходно да пажљиво проучавамо, јер нам Света писма налажу да тражимо „речи мудрости из понајбољих књига” и „знање, и то проучавањем и вером” (УИЗ 88:118). Постоји богато обиље ових књига, које су написале небески надахнуте црквене вође и признати, поуздани и способни људи школовани за црквену историју и доктрину. Када то кажем, ништа не превазилази величанственост објављене Божје речи у канону Светих писама. Са тих танких страница са духовним увидима учимо истину путем Светог Духа, и тако растемо у светлу.

Председник Томас С. Монсон нас је преклињао да „уз молитву и промишљање проучавамо Мормонову књигу свакога дана” („The Power of the Book of Mormon”, Liahona, мај 2017, стр. 87).

Пре неколико година, док сам служио као председник мисије Фиџи Сува, неки мисионари су имали искуство које их је ојачало у преобраћујућу моћ Мормонове књиге. Једног врелог и спарног дана двојица старешина је стигла до куће у малом насељу Лабаса.

Након куцања, врата је отворио времешни мушкарац који је слушао док су мисионари сведочили о истинитости Мормонове књиге. Дали су му примерак и позвали га да чита и моли се, како би, попут њих, сазнао да је реч Божја. Његов одговор је био кратак: „Сутра се враћам у риболов. Читаћу је док будем на мору, а када се вратим можете ме опет посетити.”

У његовом одсуству, дошло је до премештаја, и неколико месеци касније нови мисионарски сарадници вратили су се да посете рибара. Он је до тада прочитао целу Мормонову књигу, примио потврду о њеној истинитости и желео да сазна више.

Овог човека је обратио Свети Дух који је сведочио о истинитости драгоцених речи на свакој страници догађаја и о учењу које је давно поучавано и сачувано за наше доба у Мормоновој књизи. Тај исти благослов доступан је свакоме од нас.

Дом је идеално место на ком породице могу проучавати и износити драгоцена запажања и речи пророка из Светих писама и где могу приступити црквеним материјалима преко LDS.org. Тамо ћете пронаћи обиље података о јеванђеоским темама попут записа о Првој визији. Док проучавамо из понајбољих књига, штитимо се од опасних чељусти оних које настоје да нагризу наше духовне корене.

Уз све наше молитве, проучавања и промишљања, могу остати питања на која тек треба да примимо одговоре, али не смемо дозволити да то угаси пламен вере који тиња у нама. Таква питања су позиви да градимо своју веру и не би требало да потпаљују пролазне тренутке обмањујуће сумње. Сама суштина Јеванђеља је да нема сигурног одговора на свако питање, јер је то једна од сврха вере. У том погледу, старешина Џефри Р. Холанд нас је поучио да „када ти тренуци дођу и када искрсну проблеми, решење које не долази одмах гласи: Држите се онога што већ знате и чврсто стојте док не дође додатно знање” („Lord, I Believe,” Liahona, мај 2013, стр. 94).

Око себе видимо радост многих који чврсто стоје стално негујући своје духовне корене. Њихова вера и послушност довољни су да им пруже велику наду Спаситеља, а одатле потиче велика срећа. Они не тврде да знају све, али платили су цену да знају довољно како би имали мир и живели са стрпљењем док се труде да сазнају више. Редак по редак, њихова вера се цементира у Христу, а они стоје чврсто као суграђани са свецима.

Нека свако од нас живи тако да опасне чељусти скривених гусеница не нађу места, ни сада нити икада у нашим животима како бисмо могли остати „чврсти у вери у Христа, и то до краја” (Aлма 27:27). У име Исуса Христа. Амен.