Часна и превелика обећања
Велики план среће о Небеском Оцу укључује учења, обреде, завете и часна и превелика обећања како бисмо постали учесници у божанској природи.
Један од великих изазова са којима се свако од нас свакодневно суочава јесте да не дозволимо да нам бриге овога света окупирају време и енергију па да занемаримо вечне ствари које су најважније.1 Због многих обавеза и претрпаних распореда превише лако се преусмеравамо и заборављамо на кључне духовне приоритете. Понекад се трудимо да трчимо толико брзо да заборављамо где идемо и зашто трчимо.
Апостол Петар нас подсећа да су ученицима Исуса Христа „божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,
кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света”.2
Моја порука наглашава важност часних и превеликих обећања која је Петар описао као прави подсетник на то где и зашто идемо на свом смртничком путовању. Такође ћу говорити о одређеним улогама Шабата, светог храма и наших домова који нам могу помоћи да се сетимо ових важних духовних обећања.
Ревносно се молим да Свети Дух поучи све нас док заједно будемо разматрали ове важне истине.
Наш божански идентитет
Велики план среће нашег Небеског Оца укључује учења, обреде, завете и часна и превелика обећања како бисмо постали учесници у божанској природи. Његов план дефинише наш вечни идентитет и пут који треба да следимо како бисмо учили, мењали се, расли и, коначно, заувек боравили са Њим.
Као што је објашњено у документу „Породица: Проглас свету”:
„Сва људска бића - мушкaрци и жене - створени су на слику Божју. Свако је вољени духовни син или ћерка Небеских Родитеља и као такав има божанску природу и судбину…
У предсмртничком животу, духовни синови и ћерке су познавали и обожавали Бога као свога Вечног Оца и прихватили Његов план по коме Његова деца могу да добију физичка тела и стекну земаљско искуство како би напредовали према савршенству и коначно остварили своју божанску судбину наследника вечног живота.”3
Бог обећава својој деци да ће, ако буду следили прописе његовог плана и пример Његовог љубљеног Сина, држали заповести и истрајали у вери до краја, због Спаситељевог откупљења „имат[и] вечни живот, а тај дар је највећи од свих дарова Божјих”.4 Вечни живот је крајње часно и превеликио обећање.
Духовни препород
Када потврдно одговоримо на Господњи позив на славу и честитост, потпуније схватамо часна и превелика обећања и постајемо учесници у божанској природи. Као што је Петар описао, овај позив се испуњава кад настојимо да избегавамо поквареност која влада у свету.
Док се покорно пробијамо напред са вером у Спаситеља, због Његовог Помирења и моћу Светог Духа „снажн[а] промен[а] [се одвија] у нама, односно у срцима нашим, те немамо више склоности да зло чинимо, већ да непрестано добро чинимо”.5 Ми смо „рођени поновно; да, рођени од Бога, промењени из свог телесног и палог стања у стање праведности, откупљени од Бога”.6 „Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.”7
Таква потпуна промена наше природе обично се не догађа брзо нити одједном. Попут Спаситеља, и ми примамо не „од пунине испрва, већ… милост за милост”.8 „Јер гле, овако говори Господ: Даћу деци човечјој редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде, и благословени су они који слушају прописе моје и приклањају ухо савету моме, јер ће мудрост научити.”9
Свештенички обреди и свети завети кључни су у овом сталном процесу духовног препорода; такође су средства која је Бог одредио да по њима примамо Његова часна и превелика обећања. Обреди који се достојно приме и стално имају на уму отварају небеске канале кроз које моћ божанска може тећи у наше животе. Завети које постојано држимо и увек имамо на уму пружају сврху и сигурност благослова у смртности и у вечности.
На пример, Бог нам обећава, у складу са нашом верношћу, стално сарадништво трећег члана Божанства, Светог Духа,10 да кроз Помирење Исуса Христа можемо примити и увек задржати опрост својих греха,11 да можемо примити мир у овом свету,12 да је Спаситељ покидао везе смрти и победио гроб,13 и да породице могу бити заједно за време и сву вечност.
Наравно, сва часна и превелика обећања која Небески Отац нуди својој деци не могу се потпуно пребројати нити описати. Али, чак и уз овако делимичан списак обећаних благослова који сам управо изложио свако од нас треба да буде задивљен,14 и падне ничице и поштује Оца15 у име Исуса Христа.
Памтити обећања
Председник Лоренцо Сноу је упозорио: „Превише [смо] склони заборављању великог циља живота, разлог због ког нас је наш Небески Отац послао овде у смртност, као и свети позив на који нас је позвао; и онда, уместо да се издигнемо изнад ситних пролазних временских ствари… , пречесто допуштамо себи да се спустимо на ниво света и да не користимо божанску помоћ коју је Бог успоставио, а која нас једино може оспособити да превладамо [те пролазне ствари].”16
Шабат и свети храм су два посебна извора божанске помоћи које је Бог успоставио како би нам помогао да се издигнемо изнад нивоа и покварености света. У почетку можемо мислити да су главне сврхе светковања Шабата и одласка у храм повезане, али различите. Међутим, верујем да су те две сврхе потпуно једнаке и заједно нас духовно јачају као појединце и у нашим домовима.
Шабат
Након што је Бог све створио, седми дан је починуо и заповедио да један дан сваке седмице буде време одмора како би Га се људи могли сећати.17 Шабат је Божје време, свето време посебно издвојено за служење Њему и за примање његових часних и превеликих обећања као и за размишљање о њима.
Господ је поучио у овом раздобљу:
„А да бисмо потпуније очували себе неукаљанима од света, треба да похађамо дом молитве и приносимо сакраменте своје у Његов свети дан.
Јер, заиста, то је дан одређен да отпочинеш од труда својих и побожност своју искажеш Свевишњему.”18
Стога, на Шабат славимо Оца у име Сина учествујући у обредима и учећи о заветима, примајући их, размишљајући о њима и обнављајући их. На Божји свети дан наше мисли, дела и понашање су знакови које му дајемо и показатељ наше љубави за Њега.19
Додатна сврха Шабата је одвраћање пажње са световних ствари на благослове вечности. Одвојени током тог светог времена од многих редовних рутина у нашим запосленим животима, можемо „гледати Бога и живети”20 примањем часних и превеликих обећања и размишљањем о њима постајући учесници у божанској природи.
Свети храм
Господ је одувек заповедао свом народу да гради храмове, света места у којима достојни свеци врше свете јеванђеоске церемоније и обреде за себе и за мртве. Храмови су најсветији од свих места за богослужење. Храм је дословно дом Господњи, свето место посебно издвојено за слављење Бога и примање часних и превеликих обећања као и за размишљање о њима.
Господ је поучио у овом раздобљу: „Средите се; припремите све што је потребно; и успоставите дом, и то дом молитве, дом поста, дом вере, дом учења, дом славе, дом реда, дом Божји.”21 Главни фокус храмског богослжења је учествовање у обредима, учење о заветима, примање завета као и размишљање о њима. У храму размишљамо, делујемо и облачимо се другачије него на осталим местима где боравимо.
Главна сврха храма је одвраћање наше пажње са световних ствари на благослове вечности. Накратко одвојени од световног окружења на које смо навикли, можемо „гледати Бога и живети”22 примањем часних и превеликих обећања и размишљањем о њима чиме постајемо учесници у божанској природи.
Молим вас да имате на уму да су Шабат и храм свето време и свето место посебно издвојени за слављење Бога и за примање Његових часних и превеликих обећања Његовој деци као и размишљање о њима. Како је Бог установио, главне сврхе ова два божанска извора помоћи потпуно су једнаке: моћна и стална усмереност наше пажње на нашег Небеског оца, његовог Јединорођеног Сина, Светог Духа и на обећања повезана са обредима и заветима Спаситељевог обновљеног Јеванђеља.
Наши домови
Оно што је најважније, дом треба да буде најбоља комбинација времена и места где се појединци и породице најделотворније сећају Божјих часних и превеликих обећања. Одлазак од куће ради провођења времена на недељним састанцима и одласка на свето место храма је важан али није довољан. Само ако дух и снагу који су произашли из тих светих активности уносимо у своје домове можемо задржати свој фокус на великим сврхама смртничког живота и превладати поквареност света. Наша искуства на Шабат и у храму треба да буду духовни катализатори који испуњавају појединце, породице и наше домове сталним подсетницима на научене важне лекције, присуством и моћу Светог Духа, са сталним и све дубљим обраћењем Господу Исусу Христу и „савршеном одсјају наде”23 у Божја вечна обећања.
Шабат и храм нам могу помоћи да успоставимо у својим домовима „још бољи пут”24 „да се све састави у Христу што је на небесима и на земљи; у Њему”.25 Оно што чинимо у својим домовима са Његовим светим временом и оно што учимо на Његовом светом месту кључно је за наше учешће у божанској природи.
Обећање и сведочанство
Рутина и световни проблеми смртности могу нас лако опхрвати Спавање, храна, облачење, посао, игра, вежбање и многе друге уобичајене активности нужне су и важне. Али на крају, оно што постанемо резултат је нашег знања о Оцу, Сину и Светом Духу и спремности да учимо од Њих; није само укупан збир наших свакодневних настојања током живота.
Јеванђеље је много више од рутинске провере различитих задатака које треба извршити; оно је величанствена таписерија истине која је добро урамљена26 и исткана да би нам помогла да постанемо попут нашег Небеског Оца и Господа Исуса Христа, учесници у божанској природи. Заиста, заслепљени смо гледањем изнад циља27 када је ова свеобухватна духовна стварност у сенци брига, забринутости и опуштености света.
Кад смо мудри и призивамо Светог Духа да нам буде водич,28 обећавам вам да ће нас поучити ономе што је истинито. „Показује нам пут према теби, Исусе; нека шири спознаје”29 у нашем настојању да испунимо своју вечну судбину и постанемо учесници у божанској природи.
Износим своје сведочанство да су часна и превелика обећања повезана са нашим обредима и заветима сигурна. Господ је тако рекао:
„Дајем вам упутства како да се понашате преда мном, да би вам се то окренуло на спасење ваше.
Ја, Господ, обавезан сам кад ви чините што jа кажем. Али, кад ви не чините оно што кажем, обећања немате.”30
Сведочим да наш Небески Отац живи и да је осмислио план спасења. Исус Христ је Његов Јединорођени Син, наш Спаситељ и Откупитељ. Он живи. И сведочим да Очев план и обећања, Спаситељево Помирење и сарадништво Светог Духа омогућавају „мир у овом свету и вечни живот у свету који ће доћи”.31 О томе сведочим у свето име Господа Исуса Христа. Амен