„Ходај са мном“

Моја љубљена браћо у свештенству, мој циљ данас је да вас надахнем и стимулишем у вашој свештеничкој служби. На неки начин, има сличности са циљем који мислим да је имао Спаситељ када је упознао богатог младића који је упитао: „Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?“ (Maтеј 19:16). Можда сте дошли на ову конференцију, као што је овај младић пришао Спаситељу, питајући се да ли је ваше служење прихватљиво. А у исто време, можда осећате да постоји још доста тога да се уради - можда много више! Молим се да могу да вам пренесем Господње брижно одобравање за оно што сте већ урадили, такође нудећи охрабрујући увид у оно што још можете постићи, уз Његову помоћ, као носилац Његовог светог свештенства.

Од богатог младића је затражено да прода све што има и да сиромашнима, и да следи Спаситеља; ваш будући напредак неће захтевати то, али вероватно ће захтевати извесну жртву. У сваком случају, надам се да вас моја порука неће ожалостити као што је био случај са младићем. (Видети Maтеј 19:20–22.) Уместо тога, верујем да ћете отићи „својим путем радујући се” (УИЗ 84:105) јер желите да постанете бољи и мислите да то можете.

Чак и тако, природно је осећати извесну неподобност када узмемо у обзир задатак на који нас је Господ позвао. У ствари, ако бисте ми рекли да се осећате савршено способнима да испуните своје свештеничке дужности, забринуо бих се да их можда не разумете. С друге стране, ако бисте ми рекли да се осећате као да треба да одустанете, јер је задатак сувише превазилази ваше способности, онда бих желео да вам помогнем да схватите како Господ увеличава и јача носиоце Његовог свештенства да раде ствари које никада не би могли сами.

То је једнако важи и за мене у мом позиву, као и за вас у вашем. Нико од нас не може обављати свештенички рад, и то добро, ослањајући се искључиво на сопствену мудрост и таленте. Зато што то није наше дело - Господње је. Стога je једини начин да успемо да се ослонимо на Њега, било да сте новопозвани ђакон са задатком да допринесете мером духовне моћи обреду причести; или кућни учитељ задужен од Господа да воли породицу коју не познаје и служи јој и која изгледа не жели вашу љубав или службу; или отац који зна да треба да председава у својој кући са праведношћу, али можда нисте сигурни како се то ради, и изгледа да време пролази, јер деца брзо расту а свет изгледа веома окрутно и негостољубиво.

Дакле, ако се осећате помало преоптерећено, схватите то као добар знак. Он вам указује на то да можете да осетите величину поверења које Бог има у вас. То значи да имате нешто мало разумевања о томе у чему је суштина свештенства.

Мало је људи на свету који имају то разумевање. Чак и они који могу да изрецитују разумну дефиницију не могу заиста да је разумеју. Постоје стихови који, моћу Духа кога носе, могу продубити наш осећај страхопоштовања у вези са светим свештенством. Ево неколико од тих стихова:

„Моћ је и власт вишег… Мелхиседековог свештенства, у томе да држи кључеве свих духовних благослова цркве -

Да има повластицу примања тајни царства небеског, да им се небеса отварају, да се удружују са општим скупом и црквом Прворођенчевом, и да уживају у заједништву и присуству Бога Оца, и Исуса, посредника новог завета.

Моћ је и власт… Ароновог свештенства у томе да држи кључеве служења анђела” (УИЗ107:18–20).

„У обредима [свештенства], се објављује моћ божанске природе …

Јер без тога нико не може видети лице Божје, и то Очево, и преживети” (УИЗ 84:20, 22).

„То високо свештенство је по светом реду Сина Његовог, оном реду који беше од постанка света, или другим речима, који је без почетка дана или краја година, и припремљен је од вечности до све вечности, у складу са предзнањем Његовим о свему” (Aлмa 13:7).

„Свако ко је заређен по овом реду и позиву треба да има моћ да вером руши планине, дели мора, исушује воде, да их скреће са њиховог тока;

Да стави на чекање војске народа, да подели земљу, да се пробије сваки обруч, да стоји у присуству Бога; да ради све по својој вољи, према његовој команди, покоравајући поглаварства и силе; и то по вољи Сина Божјег који је био од пре постанка света” (Превод Џозефа Смита, Постање 14:30–31 [у додатку Библије]).

Један од начина да се одговори на таквав опис свештеничке моћи, који изазива страхопоштовање, је претпоставити да се они не односе на нас. Други начин да се одговори је питањима која извиру из душе, постављена у нашим срцима, као што су следећа: Да ли сам икада осетио да су ми небеса отворена? Да ли ико користи израз „послуживање анђеоско“ за описивање своје свештеничке службе? Да ли уносим „моћ побожности“ у животе оних којима служим? Да ли сам икада срушио планину, пркосио војсци, покидао нечије везе, или потчино световно силе - па и само фигуративно - како бих остварио Божју вољу?

Такво преиспитивање увек доноси осећај да можемо учинити више у служби Господњој. Надам се да то и вама доноси осећај да желите да учините више - жудњу за потпунијим учешћем у чудесном делу Господњем. Таква осећања су први корак према постајању таквог човека каквог свештеничка служба треба да створи.

Следећи корак је описан у комуникацији Јехове и Еноха. Познајемо Еноха као моћног пророка који је успоставио Сион усред велике безбожности. Али пре него што је постао моћни пророк, Eнох је видео себе као младића спорог у говору и омраженог од свих људи (видетиMoјсије 6:31). Чујте речи које Господ користи да би охрабрио Еноха. То су Његове речи упућене и вама који сте позвани да служите другима као носиоци свештенства:

„И Господ рече Еноху: Пођи чини оно што сам ти заповедио, и нико те неће избости. Отвори уста своја, и испуниће се, и даћу ти оно што ћеш изустити, јер је свако тело у рукама мојим, и учинићу како будем сматрао да је добро…

Гле, Дух мој је на теби, стога ћу све речи твоје оправдати; и горе ће побећи пред тобом, и реке ће скренути са свог пута; и остаћеш у мени, и ја у теби; зато ходај са мном” (Moјсије 6:32, 34).

Браћо, наше заређење у свештенство је позив од Господа да ходамо са Њим. И шта то значи ходати са Господом? То значи чинити оно што Он чини, служити на начин на који Он служи. Жртвовао је сопствену удобност на благослов онима који су у потреби, тако да је то оно што се трудимо да чинимо. Он је изгледа посебну пажњу поклањао људима који су били занемарени, па чак и одбачени од друштва, тако да се трудимо да и то чинимо. Сведочио је одважно, а ипак са љубављу, о истинском учењу које је примио од свог Оца, чак и ако је непопуларно, па тако морамо и ми. Рекао је свима: „Ходите к мени“ (Maтеј 11:28); и ми кажемо свима: „Дођите к Њему.“ Као носиоци свештенства, ми смо Његови представници. Ми не делујемо за себе него за Њега. Не говоримо своје речи него Његове. Људи којима служимо боље Га упознају због наше службе.

Чим прихватимо Божје позив „Ходај са мном“, природа наше свештеничке службе се мења. Све одједном постаје веће и племенитије, али и достижније, јер знамо да нисмо сами. То сам најснажније осетио када ми је председник Томас С. Монсон положио руке на главу пре девет година и благословио ме на почетку службе у мом садашњем позиву. У том благослову је изговорио ове Спаситељеве речи: „И ко год вас прими, бићу и jа тамо, jер jа ћу ићи испред вас. Бићу вам здесна и слева, а Дух ће моj бити у срцима вашим, и анђели моjи око вас да вас понесу” (УИЗ 84:88).

Ослањао сам се на то обећање много пута, и видео сам да се испуњава на много начина током моје 72 године свештеничке службе. То се десило када сам био нови носилац Ароновог свештенства са задатком да послужујем причест. Престрављен да ћу направити грешку, отишао сам ван капеле пре почетка састанка и молио се у очајању да ми Бог помогне. Добио сам одговор. Осетио сам да је Господ са мном. Осетио сам Његово поверење у мене, и стога сам имао поверење у свој удео у Његовом делу.

Догодило се поново када сам служио као бискуп. Примио сам телефонски позив жене која је направила озбиљну грешку и сада се суочила са тешком животном одлуком. Кад сам је посетио, осећао сам да знам одговор на њен проблем, али сам исто тако снажно осетио да не треба да јој саопштим тај одговор - требало је сама да га добије. Речи које сам јој упутио биле су: „Верујем да ће ти Бог рећи шта да радиш ако Га будеш питала.“ Касније ме је обавестила да Га је питала и да јој је рекао.

Другом приликом примио сам телефонски позив док сам био бискуп - овај пут од полиције. Рекли су ми да је пијани возач пролетео кроз стакло у хол банке. Када је збуњен возач видео обезбеђење са оружејм на готовс, повикао је: „Не пуцајте! Ја сам мормон.”

Откривено је да је пијани возач био члан мог одељења, који се тек недавно крстио. Док сам чекао да разговарам с њим у својој бискупској канцеларији, планирао сам шта бих му рекао да осети грижу савести због начина на који је прекршио завет и осрамотио цркву. Али док сам седео гледајући га, чуо сам глас у својој глави, толико јасно као да ми се неко обраћа: „Дозволићу ти да га видиш онако како га ја видим.“ А затим, на тренутак, цела његова појава ми је изгледала другачије. Нисам видео ошамућеног младића, него блиставог, племенитог сина Божјег. Изненада сам осетио Господњу љубав према њему. Та визија променила је наш разговор. Променила је и мене.

Научио сам важне лекције из ових искустава ходајући са Господом у обављању Његовог дела. Желео бих да поделим са вама три такве лекције Прва је да Бог примећује и подржаће чак и најновијег и најмлађег ђакона. Никад не треба да сматрате да сте сувише мали или сувише безначајни за Њега да би приметио вас и служење које пружате у Његово име.

Друга лекција је да Господње дело није само решавање проблема, него и изградња људи. Дакле, када ходате са Њим у свештеничкој служби, може се десити да понекад оно што изгледа као најефикасније решење није најбоље решење за Господа, јер не дозвољава људима да расту. Ако будете слушали, Он ће вас научити својим начинима. Имајте на уму да Божје дело и слава нису само вођење ефикасне организације, него „остваривати бесмртност и живот вечни за човека” (Moјсије 1:39). То је, на крају крајева, разлог из ког Он даје своју свештеничку власт грешним смртницима као што смо ви и ја и позива нас да учествујемо у Његовом делу. Наш напредак је Његово дело!

Сада трећа лекција: Ходање са Спаситељем у свештеничкој служби промениће начин на који видите друге. Он ће вас поучити да их видите Његовим очима, што значи да ћете поред спољашњег изгледа видети и срце (видети 1. Самуилова 16:7). Тако је Спаситељ могао да види Симона не као импулсивног рибара, него као Петра, будућег вођу Његове Цркве, чврстог као стена (видети Лука 5:1–11). На тај начин он је могао да види Закеја, не као корумпираног цариника како су га други видели, него као поштеног, честитог сина Аврамовог (видети Лука 19:1–9). Ако ходате са Спаситељем довољно дуго, научићете да свакога видите као Божје дете са неограниченим потенцијалом, без обзира на његову прошлост. А ако наставите да ходате са Спаситељем, развићете још један дар који Он има - способност да помогнете људима да виде тај потенцијал у себи и да се покају.

Моја драга браћо у свештенству, на много начина смо попут двојице ученика који су ишли путем за Емаус те прве ускршње недеље. Било је то јутро васкрсења, али они још увек нису били сигурни да ли је васкрсења било или чак шта васкрсење значи. Надали су се „да је [Исус из Назарета] Онај који ће избавити Израиља,” али су били „спорог срца за веровање“ свега што су Света писма поучавала о васкрсењу. Док су ходали и покушавали да растумаче заједно, „Исус приближи се, и иђаше с њима. А очи им се држаху да га не познаше. (Видети Лука 24:13–32.)

Сведочим да када ходамо стазом свештеничке службе, Спаситељ Исус Христ иде са нама, јер је то Његова стаза, Његов пут. Његова светлост иде пред нама, и анђели Његови око нас. Можда нам недостаје потпуно разумевање суштине свештенства, или како га користити на Његов начин. Али ако обратитимо посебну пажњу на оне тренутке када нам срца гораше у нама (Лука 24:32), очи нам се могу отворити, па ћемо видети Његову руку у нашим животима и у нашем служењу. Сведочим да смо Га најбоље упознали радећи са Њим и служећи Му у великом делу доношења спасења Божјој деци. „Јер како да човек позна господара коме не служи и коjи му jе стран, и коjи jе далеко од мисли и намера срца његовог?” (Moсија 5:13). Исус Христ је наш Учитељ. Ово је Његова Црква. Ово свештенство које носимо је Његово. Надам се да ћемо изабрати да ходамо са Њим и препознати како Он хода са нама.

Износим вам своје свечано сведочанство да Исус јесте Христ, наш васкрсли Господ. Сведочим вам да је свештенство које нам је поверено моћ да говоримо и делујемо у Његово име. Ми смо деца небеског Оца пуног љубави, који одговара на наше молитве и шаље Светог Духа да нас јача у свакој свештеничкој дужности којом смо благословени. Џозеф Смит је видео Оца и Сина. Примио је кључеве свештенства који су пренети на председника Томаса С. Монсона који их данас користи. Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.