Jезик Јеванђеља
Моћно поучавање је изузетно важно за очување Јеванђеља у нашим породицама, и захтева марљивост и труд.
Након што сам позван у врховне власти, због свог првог задужења, преселио сам се са породицом из Костарике у Солт Лејк Сити. Овде, у Сједињеним Државама, био сам благословен да посетим дивне људе различитог етничког порекла и културе. Међу њима, многи попут мене, рођени су у земљама Латинске Америке.
Запазио сам да многи из прве генерације Латиноамериканаца овде говоре шпански као свој први језик, а енглески довољно да могу да комуницирају са другима. Друга генерација, која је или рођена у Сједињеним Државама или су дошли у раном узрасту и похађали школу овде, говоре веома добро енглески и можда мало искварен шпански. А код треће генерације, шпански, матерњи језик њихових предака, се губи.1
У језичкој терминологији ово се једноставно зове „губитак језика.“ Губитак језика може се догодити када се породице преселе у неку страну земљу где њихов матерњи језик није доминантан. Не дешава се то само међу Латиноамериканцима, него такође и међу становништвом широм света где се матерњи језик мењa због новог.2 Чак је и Нефи, пророк из Мормонове књиге, био забринут због губитка матерњег језика својих очева када се припремао да се пресели у обећану земљу. Нефи је записао: „Гле, мудрост је по Богу да се домогнемо тих записа, да можемо сачувати за децу своју језик очева својих.”3
Али Нефи је био забринут и због губљења још једне врсте језика. У следећем стиху, он наставља: „A и да бисмо могли сачувати за њих речи које изговорише уста свих светих пророка које им беху предаване Духом и моћу Божјом, од постанка света па све до садашњег времена.”4
Запазио сам сличност између очувања матерњег језика и очувања Јеванђеља Исуса Христа у нашим животима.
Данас, користећи поређење, не бих истицао неки посебан земаљски језик него вечни језик који морамо чувати у својим породицама, да се никада не изгуби. Говорим о језику5 Јеванђеља Исуса Христа. Под термином „језик Јеванђеља“ подразумевам сва учења наших пророка, нашу послушност тим учењима, и наше слеђење праведних обичаја.
Размотрићу три начина на које се овај језик може сачувати.
Прва: Бити марљивиjи и заинтересованиjи у дому
У Учењу и заветима Господ је позвао многе истакнуте чланове Цркве, укључујући Њуела К. Витнија да уреде своје домове. Господ је рекао: „Мој слуга Њуел K. Витни… треба да буде укорен и треба да доведе у ред своју породицу, и да гледа да су марљивији и ревноснији у дому, и да се моле увек, или ће бити уклоњени са свог положаја.”6
Један од фактора који утиче на губитак језика је када родитељи не проводе време поучавајући своју децу матерњем језику. Није довољно само говорити језик у дому. Уколико родитељи желе да сачувају свој језик, морају га поучавати. Истраживање је открило да родитељи који чине свесни напор да сачувају свој матерњи језик вероватно ће и успети у томе.7 Шта би то био свесни напор да се сачува језик јевађеља?
Старешина Дејвид A. Беднар из Већа дванаесторице апостола упозорио је да је „слабо поучавање Јеванђеља и обликовање у дому” моћан разлог који може прекинути циклус вишегенерацијских породица у Цркви.8
Стога можемо закључити да је моћно поучавање изузетно важно за очување Јеванђеља у нашим породицама, и захтева марљивост и труд.
Много пута смо позивани да практикујемо свакодневно породично и лично проучавање Писама.9 Mноге породице које то чине су благословене свакога дана већим јединством и ближим односом са Господом.
Када ће се остварити свакодневно проучавање Писама? Оствариће се када родитељи узму у руке Писма и са љубављу позову своју породицу да се окупи ради проучавања. Тешко је видети да се то проучавање дешава на било који други начин.
Очеви и мајке, не пропустите ове велике благослове. Не чекајте да буде прекасно!
Друга: Снажан пример у дому
Један лингвистички експерт је написао да за очување матерњег језика „треба да оживите језик за своју децу.”10 „Језик оживљавамо” када наше поучавање и пример иду руку под руку.
Када сам био млад за време распуста сам радио у очевој фабрици. Прво што би ме отац увек питао када бих примио плату било је: „Шта ћеш учинити са својим новцем?“
Знао сам одговор и рекао бих: „Платити десетину и штедети за мисију.“
Пошто сам радио са њим око осам година, и стално одговарао на исто питање, мој отац је закључио да ме је поучио о плаћању десетине. Оно што није схватио је да сам то важно начело научио за један викенд. Рећи ћу вам како сам научио то начело.
Због одређених догађаја у вези са грађанским ратом у Централној Америци, мој отац је отишао под стечај. Од 200 стално запослених радника спао је на мање од 5 шнајдера који су по потреби радили у гаражи нашег дома. Једнога дана, у време тих тешких времена, чуо сам родитељље како расправљају о томе да ли треба да плате десетак или да купе храну за децу.
У недељу сам пратио свог оца да видим шта ће урадити. После црквеног састанка видео сам како узима коверту и у њу ставља десетак. То jе био само део лекције. Питање које ми се наметнуло било је шта ћемо јести.
Рано у понедељак ујутро неки људи су покуцали на наша врата. Када сам отворио, тражили су мог оца. Позвао сам га и када је стигао посетиоци су му рекли да хитно треба нешто да им се шије. Рекли су му да је поруџбина толико хитна да ће је платити унапред. Тога дана сам научио начела плаћања десетине и благослова који следе.
У Новом завету Господ говори о примеру. Он каже: „Заиста, заиста вам кажем, Син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер шта он чини; оно и син чини онако”11.
Није довољно само говорити својој деци о важности храмског брака, поста, и држања дана Шабата светим. Морају нас видети како остављамо места у нашем распореду да одлазимо у храм што је чешће могуће. Морају видети нашу посвећеност да редовно постимо12 и да у потпуности држимо дан шабата светим. Ако наши млади не могу да посте два оброка, не могу да редовно проучавају Писма, и не могу да искључе TV за време важне утакмице у недељу, хоће ли имати духовну самодисиплину да се одупру моћним искушењима данашњег света пуног изазова, укључујући искушење порнографије?
Треће: Обичаји
Још један од начина на који се језик може сачувати или изгубити је када се други језици и обичаји мешају са матерњим језиком.13
У раним годинама обновљене Цркве, Господ је позвао многе истакнуте чланове Цркве да уреде своје домове. Свој позив је упутио навођењем два начина на које можемо изгубити светло и истину из наших домова: „А онај опаки долази и одузима истину и светло, кроз непослушност, синова људских, а и због предања отаца њихових.”14
Као породице, треба да избегавамо било који обичај који ће нас спречити да држимо дан Шабата светим или свакодневно проучавање Писама и молитву у дому. Потребно је да затворимо дигитална врата нашег дома за порнографију и све друге утицаје. Да бисмо се борили са световним обичајима нашег доба потребно је да користимо Писма и глас наших савремених пророка за поучавање своје деце о њиховом божанском идентитету, њиховој сврси у животу и божанској мисији Исуса Христа.
Закључак
У Писмима налазимо неколико примера „губитка језика.”15 На пример:
„Ево, догоди се да их беше много од покољења које расте који не могаху разумети речи цара Венијамина, будући да беху мала деца у време кад он говораше своме народу. И они не вероваху у предање очева својих. …
И ево, због невере своје не могаху разумети реч Божју, и срца им беху отврднула.”16
За долазећу генерацију Јеванђеље је постало страни језик. И док је корист од очувања матерњег језика понекад дискутабилна, у контексту плана спасења никако нема расправе о вечним последицама губитка Јеванђеља у нашим домовима.
Као деца Божја, ми смо несавршени људи који покушавају да науче савршен језик.17 Баш као што је мајка самилосна према својој малој деци, наш Небески Отац је стрпљив са нашим несавршеностима и погрешкама. Он цени и разуме наше најнемоћније речи, промрмљане искрено, као да су фина поезија. Радује се звуку наших први Јеванеоских речи. Поучава нас савршеном љубављу.
Нема остварења у овом животу, чак и да је важно, које ће бити прикладно ако изгубимо језик Јеванеља у нашим породицама.18 Моје је сведочанство да ће нас Небески Отац благословити у нашим напорима док настојимо да пригрлимо Његов језик, све док не постанемо течни у тој комуникацији на високом нивоу, који је увек био наш матерњи језик. У име Исуса Христа, амен.