Вратите се и примите

Моја браћо и сестре, сада је мој задатак да вам говорим а ваш задатак је да слушате. Мој циљ је да завршим свој задатак пре него што ви завршите ваш. Даћу све од себе.

Током година, запазио сам да они који највише постигну на овом свету јесу они са визијом у својим животима, са циљевима који их држе фокусираним на ту визију и тактичке планове у вези са њиховим остварењем. Знати где идете и како очекујете да тамо стигнете може донети значај, сврху и достигнуће у животу.

Некима је тешко да разликују циљ и план све док не науче да је циљ одредиште или крај, док је план смер којим тамо стижете. На пример, можемо имати циљ да се возимо до неке непознате локације, и као што неке од вас драгих сестара знају, ми, мушкарци често мислимо да знамо како да тамо стигнемо – често изражавајући речима: „Знам – мора да је из следећег ћошка.“ Моја супруга се сигурно смеши. Циљ је био јасан али није било доброг плана како би се дошло до тог одредишта.

Постављање циља је суштинско када нам је у мислима крај. Планирање је налажење начина да стигнемо до краја. Кључ среће лежи у разумевању која одредишта су заиста важна – а онда у улагању времена, напора и пажње у оно што ће осигурати да тамо стигнемо.

Бог, наш Небески отац, дао нам је савршен пример постављања циља и планирања. Његов циљ је „остваривати бесмртност и живот вечни за човека [и жену],”¹ а Његово средство за остварење тога је план спасења.

План нашег љубљеног Небеског оца укључује раст, развој, учење, физичку смрт захваљујући којима можемо постати попут Њега. Одевање наших вечних душа у физичка тела, живот према учењима Његовог Сина, Господа Исуса Христа и стварање вечних породица омогућавају нам, преко Спаситељевог помирења, да испунимо Божји циљ бесмртности и вечни живот за Његову децу са Њим у Његовом селестијалном царству.

Постављање мудрог циља садржи разумевање да су краткорочни циљеви успешни само ако воде јасном разумевању дугорочних циљева. Верујем да је један од кључева за срећу да научимо како да поставимо сопствене циљеве и установимо сопствене планове унутар вечног плана нашег Небеског оца. Ако се усредсредимо на тај вечни план неминовно ћемо се квалификовати за повратак у Његово присуство.

Добро је имати циљеве и планове у нашим каријерама, образовању, чак и у партији голфа. Таође је важно имати циљеве у вези са нашим браковима, нашим породицама и нашим црквеним саветима и позивима. Ово се посебно односи на мисионаре. Али наши највећи и најважнији циљеви треба да се уклапају у план нашег Небеског оца. Исус је рекао: „Него иштите најпре царства Божјега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.”²

Експерти у постављању циљева нам говоре да су једноставнији и јаснији планови моћнији. Када смо у могућности да сведемо план на једну јасну слику или једну или две моћне симболичне речи, тада тај циљ може постати део нас и практично усмеравати све о чему размишљамо и што чинимо. Верујем да у овом контексту постоје две речи које симболизују циљеве које Бог има и наше најважније личне циљеве. Те речи су вратити и примити.

Вратити се у Његово присуство и примити вечне благослове који долазе када склопимо и одржавамо завете најважнији су циљеви које можемо поставити.

Враћамо се и примамо имајући „неуздрману веру у [Господа Исуса Христа], потпуно се ослањајући на“ Његове заслуге, хрлећи „напред са постојаношћу у Христу, имајући савршен одсјај наде и љубави према Богу и свим људима [и женама] … , гостећи се речју Христовом и трудећи се да истрајемо до краја.”³

Луцифер није прихватио план нашег Оца који нам омогућава да се вратимо у Његово присуство и примимо Његове благослове. У ствари, Луцифер се побунио и покушао да потпуно преобликује план нашег Оца, желећи да преузме славу, част и моћ самог Бога. Последица тога била је да су он и његове присталице избачени из Божјег присуства и „постаде он Сотона, да, то јест ђаво, отац сваке лажи, да вара и заслепљује људе [и жене], и да их по вољи засужњује, и то све оне који глас [Господњи] не буду слушали.“⁴

Због својих предсмртних избора, Сотона се не може ни вратити нити примити. Једино што му је остало је да се супротстави Очевом плану користећи свако могуће завођење и искушење да би нас понизио и учинио беднима попут њега самог.⁵ Сотонин план да оствари свој ђавољи циљ односи се на сваког појединца, генерацију, културу и друштво. Сотона користи бучне гласове – гласове који теже да надвладају ситан и тих глас Светог Духа који нам може показати „све што” нам је чинити да бисмо се вратили и примили.⁶

Ти гласови припадају онима који игноришу јеванђеоску истину и који користе интернет, дрштвене и штампане медије, радио, телевизију и филмове како би на примамљив начин приказали неморал, насиље, вулгарне речи, бесрамност и превртљивост на начин који нас одваја од наших циљева и планова које имамо за вечност.

Ти гласови могу, такође, садржати добронамерне појединце који су заслепљени световним филозофијама људи и жена који теже да униште веру и скрену вечни фокус оних који једноставно покушавају да се врате у присуство Божје и приме „све што [наш] Отац има.”⁷

Открио сам да је за умереност у вези са враћањем и примањем обећаних благослова потребно да редовно одвајам време да се запитам „Како напредујем?”

То је као да имате интервју са самим собом. А ако то звучи необично, размислите о томе: ко вас на овом свету познаје боље од вас самих? Знате своје мисли, личне поступке, жеље, и своје снове, циљеве и планове. И боље од било кога другог знате како напредујете на путу враћања и примања.

Као свој водич кроз овај приватни, лични осврт желео бих да прочитам и промислим о преиспитујућим речима које се налазе у петом поглављу књиге Aлмине, где Алма пита: „Родисте ли се духовно од Бога? Примисте ли обличје Његово на лица своја? Доживесте ли ту снажну промену у срцима својим?”⁸ Aлмина питања су подсетник на оно што наши циљеви и планови треба да садрже да бисмо се вратили и примили.

Сетите се Спаситељевог позива: „Ходите к мени, сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.

Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.”⁹

Док увећавамо своју веру у моћ Господа Исуса Христа да пружи одмор нашим душама опраштајући грехе, откупљујући несавршене односе, исцељујући духовне ране које спречавају раст, и јачајући и омогућавајући нам да развијемо особине Христове, дубље ћемо ценити значај помирења Господа Исуса Христа.¹⁰

Током наредне недеље пронађите време да сагледате циљеве и планове у свом животу и постарајте се да буду усклађени са великим планом нашег Небеског Оца за нашу срећу. Ако треба да се покајете и промените, онда гледајте да то учините сада. Одвојите време да уз молитву размотрите која су прилагођавања потребна као помоћ да држите своје „око упрто једино на славу Божју.”¹¹

Доктрина и јеванђеље Исуса Христа морају бити у средишту наших циљева и планова. Без Њега ни један вечни циљ није могућ, а наши планови за остварење наших вечних циљева сигурно ће се изјаловити.

Слика

документ „Христ који живи”

Још једна додатна помоћ је проглас „Христ који живи: Сведочанство апостола,”¹² које је представљено Цркви 1. јануара  2000. године. Положите примерак на видно место и одвојите време да размотрите сваку од изјава које се налазе у овом надахнутом сведочанству о Христу од Његових посебних сведока који су га потписали.

Слика

„Христ који живи” и проглас о породици

Подстакао бих вас да га проучавате заједно са прогласом „Породица: Проглас свету.“ Често говоримо о породичном прогласу, али молим вас да запамтите да то читате у светлу спасоносне моћи живога Христа. Без живога Христа наша најдража очекивања неће се испунити. Као што се каже у прогласу о породици: „Божански план среће омогућава настављање породичних односа и након гроба. Свети обреди и завети доступни у светим храмовима омогућавају појединцима да се врате у присуство Божје а породицама да буду вечно уједињене.”¹³

То је могуће јер је живи Христ помирбени Спаситељ и Откупитељ света.

У вези са тим такође можете проучавати Света писма како бисте проширили своје разумевање посебних истина које се налазе у прогласу „Христ који живи.“

Читање прогласа „Христ који живи” уз молитву је попут читања сведочанстава Maтеја, Maрка, Луке, Јoвана, и пророка из Мормонове књиге. Оно ће увећати вашу веру у Спаситеља и помоћи ће вам да останете усредсређени на Њега док следите своје планове у смеру остварења својих вечних циљева.

Упркос нашим грешкама, недостацима, скретањима, и гресима, помирење Исуса Христа нам допушта да се покајемо, спремни да се вратимо и примимо неупоредиве благослове које је Бог обећао – да бисмо живели заувек са Оцем и Сином на највишем степену селестијалног царства.¹⁴

Као што знате, нико неће избећи смрт; стога, наш дугорочни циљ и план треба да буду да када се вратимо нашем Небеском оцу примимо све што је Он планирао за сваког од нас.¹⁵

Сведочим да нема већег циља у смртности него да живимо са нашим небеским Родитељима и нашим љубљеним Спаситељем, Господом Исусом Христом. Али, то је више него само наш циљ – то је, такође, Њихов циљ. Они имају савршену љубав за нас, много моћнију него што смо уопште у стању да схватимо.. Они су нам у потпуности, вечна подршка. Ми смо Њихово дело. Наша слава је Њихова слава. Више од било чега, Они желе да дођемо кући – да се вратимо и примимо вечну срећу у Њиховом присуству.

Моја драга браћо и сестре, за недељу дана славићемо недељу Палме – подсећајући се Христовог тријумфалног уласка у Јерусалим. За две недеље прославићемо ускршњу недељу – сећајући се Спаситељеве победе над смрћу.

Док током те две посебне недеље своју пажњу усмеравамо на Спаситеља, сећајмо се Њега и обновимо своју трајну посвећеност да ћемо држати Његове заповести. Удубимо се мало више у своје животе, постављајући личне циљеве и усклађујући планове са Божјим, тако да на крају примимо драгоцену повластицу да се вратимо и примимо - што је моја молтва у име Исуса Христа, aмен.