Господе, коме ћемо ићи?

Пре неколико година моја породица и ја посетили смо Свету земљу. Једно од мојих упечатљивијих сећања са нашег путовања била је посета горњој соби у Јерусалиму, традиционалном месту Последње вечере.

Док смо стајали на том месту, читао сам им из Jеванђеља по Јовану 17, где се Исус моли Оцу за своје ученике:

„Ја се за њих молим… да буду једно као ми …

Не молим пак само за њих, него и за оне који узверују њихове речи ради;

Да сви једно буду, као ти, оче што си у мени и ја у теби; да и они у нама једно буду.”¹

Био сам дубоко дирнут док сам читао ове речи и молио сам се на том светом месту да увек могу бити једно са својом породицом и својим небеским Оцем и са Његовим Сином.

Наши драгоцени односи са породицом, пријатељима, Господом и Његовом обновљеном Црквом спадају у оно што је најважније у животу. Будући да су ти односи тако важни, треба да их ценимо, штитимо и негујемо.

Једна од најдирљивијих прича у Светим писмима догодила се када су „многи од ученика [Господњих]” открили да је тешко прихватити Његова учења и поуку и „отидоше натраг и више не иђаху за њим.”²

Док су ови ученици одлазили, Исус се окренуо Дванаесторици и упитао: „Да нећете и ви отићи?”³

Петар је одговорио:

„Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота.

И ми веровасмо и познасмо да си ти Христос, Син Бога живога.”⁴

У том тренутку, кад су се други усредсредили на оно што не могу да прихвате, апостоли су изабрали да се усредсреде на оно у шта заиста верују и знају, и као резултат тога остали су са Христом.

Касније, на дан Педесетнице, дванаесторица су примила дар Светог Духа. Постали су одважни у свом сведочанству о Христу и почели су потпуније да разумеју Исусова учења.

Ни данас није другачије. За неке, Христов позив да верују и остану и даље је тежак да би га прихватили. Неки се ученици муче да разумеју одређено црквено правило или учење. Други налазе проблеме у нашој историји или у несавршеностима неких чланова и вођа, прошлих и садашњих. Затим, други сматрају да је тешко живети по вери која толико захтева. И на крају, неки су „[клонули] у доброчинствима.”⁵ Из ових или оних разлога неки чланови Цркве се колебају у својој вери, питајући се да ли можда треба да следе оне који „отидоше натраг и више не иђаху” за Исусом.

Ако било ко од вас посустаје у својој вери, постављам вам исто питање које је Петар поставио: „Коме [ћете] ићи?” Ако изаберете да будете неактивни или напустите обновљену Цркву Исуса Христа светаца последњих дана, коме ћете ићи? Шта ћете учинити? Одлука да више „не идете” са члановима Цркве и Господњим одабраним вођама имаће дуготрајан ефекат који се сада не може предвидети. Можда ће вас неко учење, неко правило, неки део историје довести до неслагања са вашом вером, и можда ћете сматрати да је једини начин да одмах разрешите тај унутрашњи немир да више „не идете” са свецима. Ако доживите моје године, спознаћете да се ствари некако решавају саме од себе. Надахнути увид или откривење могу бацити ново светло на проблем. Упамтите, обнова није догађај, него се и даље одвија. Упамтите, обнова није догађај, него се и даље одвија.

Никада немојте напустити велике истине које је прогласио Џозеф Смит. Никада немојте престати да читате, размишљате и примењујете Христово учење које се налази у Мормоновој књизи.

Увек се трудите да посветите једнако време Господу кроз искрене покушаје да разумете оно што је Господ објавио. Као што је мој драги пријатељ и бивши колега, старешина Нил А. Максвел једном рекао: „Не смемо претпоставити … да је нешто необјашњиво, само зато што га ми не можемо објаснити.”⁶

Стога, пре него што донесете ту духовно опасну одлуку да одете, охрабрујем вас да застанете и пажљиво размислите пре него што напустите оно што вас је најпре довело до сведочанства о обновљеној Цркви Исуса Христа. Застаните и размислите о ономе што сте осетили овде и зашто сте то осетили. Сетите се тренутака када вам је Свети Дух сведочио о вечној истини.

Где ћете ићи да бисте пронашли друге који деле вашу веру у личне, посвећене небеске родитеље који нас поучавају како да се вратимо у њихово вечно присуство?

Где ћете отићи како бисте били поучени о Спаситељу који је ваш најбољи пријатељ, који је трпео не само за ваше грехе, већ је трпео и „боли и невоље и искушења сваке врсте” тако „да се утроба Његова милошћу испуни, по телу, да би по телу знао како да помогне своме народу у складу са слабостима њиховим,”⁷ укључујући, верујем, слабост губитка вере?

Где ћете ићи да бисте више сазнали о плану Небеског Оца за нашу вечну срећу и мир, плану који је испуњен чудесним могућностима, учењима и вођством за наш смртнички и вечни живот? Сетите се, план спасења даје смртничком животу значење, сврху и усмерење.

Где ћете ићи да бисте пронашли детаљну и надахнуту организациону структуру Цркве, кроз коју се поучавате и подржавају вас мушкарци и жене који су дубоко посвећени служењу Господу, тако што служе вама и вашој породици?

Где ћете ићи да бисте пронашли живе пророке и апостоле, који су позвани од Бога да вам дају још један извор савета, разумевања, утехе и надахнућа за изазове нашег времена?

Где ћете ићи да бисте пронашли људе који живе према препорученом скупу вредности и мерила која ви делите и желите да пренесете на своју децу и унуке?

И где ћете ићи да бисте искусили радост која долази захваљујући спасоносним обредима и заветима храма?

Браћо и сестре, прихватање Христовог јеванђеља и живот по њему могу представљати изазов. Увек је било тако и увек ће бити. Живот може бити попут планинара који се пењу стрмом и напорном стазом. Природно је и нормално да се повремено зауставимо на стази како бисмо дошли до даха, проценили смер и размотрили темпо. Свакако не треба застајкивати на стази, али нема ничег погрешног ако то учините када то околности захтевају. Заправо, то може бити нешто позитивно за оне који потпуно искористе прилику да се освеже живом водом Христовог јеванђеља.

Опасност долази када неко изабере да скрене са стазе која води према стаблу живота.⁸ Понекад можемо учити, проучавати и знати, а понекад морамо веровати, имати поверења и надати се.

На крају, свако од нас мора одговорити на Спаситељево питање: „Да нећете и ви отићи?”⁹ Сви ми морамо потражити свој одговор на то питање. За неке је одговор лак; за друге је тежак. Не претварам се да знам зашто је некима лакше да верују него другима. Само сам веома захвалан што знам да су одговори увек ту и ако их тражимо - заиста тражимо, са правом намером и искреног срца испуњеног молитвом - на крају ћемо наћи одговоре на наша питања док идемо даље том стазом Јеванђеља. Током своје службе упознао сам многе који су одлутали и вратили се пошто им је вера била на проби.

Искрено се надам да ћемо пронаћи и позвати велики број Божје деце да пронађу стазу Јеванђеља и остану на њој како би и они могли да „једу плод који [је] пожељнији од свих других плодова.”¹⁰

Моја искрена молба је да охрабрујемо, прихватамо, разумемо и волимо оне који се муче са својом вером. Не смемо никада занемарити никога од наше браће и сестара. Сви смо на другачијим местима на стази и треба да послужујемо једни другима у складу са тим.

Баш као што треба да стојимо раширених руку у духу добродошлице новим обраћеницима, треба и да прихватимо и подржавамо оне који имају питања и посустају у вери.

Са још једном познатом метафором, молим се да свако ко размишља о напуштању „старог брода Сиона”, где су Бог и Христ за кормилом, застане и пажљиво размисли пре него што оде.

Молим вас знајте, иако ће велики олујни ветрови и таласи ударати у тај стари брод, увек се сетите да је Спаситељ на броду и може укорити олују својом заповешћу „Ћути! Престани!ˮ До тада се не смемо бојати, и морамо имати непоколебљиву веру и знати да му се „и ветар и море покоравају.”¹¹

Браћо и сестре, обећавам вам у име Господње, да он никада неће напустити своју Цркву и да никада неће напустити никога од нас. Сетите се Петровог одговора на Спаситељево питање и речи:

„Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

И ми веровасмо и познасмо да си ти Христос, Син Бога живога.”¹²

Сведочим да се „неће друго име дати, нити неки други пут ни начин, по ком спасење може доћи деци човечјој, осим преко и посредством Христа.”¹³

Такође сведочим да је Исус Христ позвао апостоле и пророке у наше време и обновио своју Цркву са учењима и заповестима као „заклон пред олујом и пред гневом“ који ће сигурно доћи осим ако се народи света не покају и врате Њему.¹⁴

Осим тога, сведочим да Господ „позива [све] да дођу к Њему, и узму удела у доброти Његовој, и не одбија никога који к Њему дође, ни црнца ни белца, ни роба ни слободног, ни мушко ни женско … и сви су пред Богом једнаки.”¹⁵

Исус је наш Спаситељ и Откупитељ, и Његово обновљено Јеванђеље ће нас сигурно вратити у присуство наших небеских родитеља ако останемо на стази Јеванђеља и следимо Његове стопе. О томе сведочим у име Исуса Христа. Амен.