2010–2019
Велики план откупљења
октобар 2016.


Велики план откупљења

Знам да када се искрено кајемо за своје грехе, они заиста нестају - без трага!

Неколико месеци пре него што је председник Бојд К. Пакер преминуо, врховне вође свештенства и помоћних организација имали су драгоцену прилику да им се обрати. Нисам могла престати да размишљам о ономе што је рекао. Рекао је да је током живота тражио доказе о гресима које је починио и за које се покајао, и није им било ни трага. Захваљујући помирбеној жртви нашег вољеног Спаситеља, Исуса Христа, и искреном покајању, његови греси су сасвим нестали, као да никада нису ни почињени. Председник Пакер је тада задужио нас вође да сведочимо да се то односи на све оне који се истински покају.

Познајем човека који је био умешан у моралне преступе пре неколико година. Неко време овај човек је осећао велику срамоту и забринутост да би се обратио својој жени и својим свештеничким вођама. Желео је да се потпуно покаје али је у ствари изјавио да је спреман да се одрекне свог вечног спасења радије него да својој жени или деци нанесе тугу, срамоту или друге последице које би његово признање могло изазвати.

Када згрешимо, Сотона често покушава да нас убеди да је несебично заштитити друге од уништења због спознаје о нашим гресима, укључујући признање нашем бискупу, који може благословити наше животе преко својих свештеничких кључева као општи судија у Израелу. Истина је, међутим, да је несебично и христолико признати грех и покајати се. Ово је велики план откупљења небеског Оца.

На крају је овај драги човек признао своје грехе својој верној жени и својим црквеним вођама, изражавајући дубоко жаљење. Иако је то било нешто најтеже што је икада учинио, осећај олакшања, мира, љубави, захвалности за нашег Спаситеља, као и сазнање да Господ скида његов тешки терет и носи га, изазвали су неизрециву радост, без обзира на исход и његову будућност.

Слика
Спаситељ теши

Био је сигуран да ће његова жена и деца бити скрхани - и били су; као и да ће бити спроведен дисциплински поступак и да ће бити разрешен свог позива - и тако је и било. Био је сигуран да ће његовој жени бити сломљено срце, да ће бити повређена и љута - и била је. И био је уверен да ће отићи, и одвести децу - али није то учинила.

Понекад озбиљан преступ води разводу, и зависно од околности, то је можда потребно. Али на запрепашћење овог човека, његова жена га је прихватила и посветила се томе да му помогне колико год може. Током времена успела је да му потпуно опрости. Осетила је исцељујућу моћ Спаситељевог помирења извршеног за њу. Годинама касније, овај пар и њихово троје деце снажни су и верни. Муж и жена служе у храму и имају диван и снажан брак испуњен љубављу. Дубина сведочанства овог човека и његова љубав и захвалност за Спаситеља и његово Помирење веома су очигледни у његовом животу.

Амулек је посведочио: „Да, ја бих да кренете и више не отврднете срца своја … Ако се покајете … , тај велики план откупљења сместа ће се извршити на вама.”1

Кад сам служила са својим мужем док је председавао мисијом, једног јутра отишли смо на аеродром по велику групу мисионара. Један од младићa нам је привукао пажњу. Изгледао је тужно, оптерећено, готово узнемирено. Пажљиво смо га посматрали тог поподнева. До увече, тај младић је изнео закаснело признање и његове вође су одлучиле да мора да се врати кући. Иако смо били веома тужни што је био неискрен и није се покајао пре доласка на мисију, на путу према аеродрому искрено смо га и са љубављу похвалили што је имао храбрости да призна и обећали смо му да ћемо остати у блиској вези са њим.

Овај добри младић је био благословен дивним родитељима, добрим свештеничким вођама и одељењем које га је подржавало и волело. Након годину дана напорног рада да се потпуно покаје и узме удела у Спаситељевом Помирењу, могао је да се врати у нашу мисију. Тешко ми је да опишем осећање радости када смо дошли по овог младића на аеродром. Био је пун Духа, срећан, испуњен самопоуздањем пред Господом и жељан да заврши верну мисију. Постао је изузетан мисионар, и касније смо мој муж и ја имали повластицу да присуствујемо његовом храмском печаћењу.

Насупрот томе, познајем једну мисионарку која је, знајући да ће њен грех који није признала пре мисије сигурно довести до тога да буде раније послата кући, испланирала да посебно напорно ради током своје мисије и призна грех председнику мисије неколико дана пре завршетка мисије. Недостајала јој је божанска туга и покушала је да заобиђе план који је наш брижни Спаситељ понудио свакоме од нас.

Током наше мисије једном сам пратила мужа када је отишао на интервју са човеком пред крштење. Док је мој муж обављао интервју, чекала сам напољу са сестрама мисионаркама које су поучавале овог човека. По завршетку интервјуа, мој муж је обавестио мисионарке да овај човек може да се крсти. Тај диван човек је непрестано плакао док је објашњавао да је био сигуран да ће озбиљни греси које је починио у свом животу онемогућити крштење. Ретко сам виђала радост и срећу некога ко излази из таме на светло попут оних које сам видела тога дана.

Слика
Спаситељ даје наду

Старешина Д. Тод Кристоферсона је посведочио:

„Са вером у [нашег] милостивог Откупитеља и у Његову моћ, могући очај се претвара у наду. Само срце и жеље особе се мењају, а некада привлачан грех постаје све одвратнији …

…  Без обзира на цену покајања, он је неутралисан радошћу праштања.”2

Ова искуства ме подсећају на Еноша у Мормоновој књизи, који је завапио Господу у снажној молитви и затим чуо глас како каже: „Еноше, греси су ти опроштени ...

И ја, Енош, знадох да Бог не може лагати, стога, кривица моја беше избрисана.

И рекох: Господе, како се то догоди?

А Он ми рече: „Због вере твоје у Христа … Стога, гле, вера твоја те учини потпуним.”3

Док сам припремала овај говор, желела сам да сазнам како наши унуци разумеју покајање и шта осећају према нашем Спаситељу, па сам замолила нашу децу да им поставе следећа питања. Била сам дирнута одговорима наших унука.

Шта је покајање? „Када ударите некога, можете рећи ‘извини’ и помоћи му.”

Како се осећате када се покајете? „Можете Га осетити; можете осетити Његову топлину и лош осећај нестаје.”

Шта осећаш према Исусу и небеском Оцу кад се покајеш? „Осећам да Исус осећа да је вредело извршити Помирење и срећан је што можемо поново живети са Њим.”

Зашто Исус и небески Отац желе да се покајем? Моја унука тинејџерка је рекла: „Због тога што ме воле! Да бих напредовала и постала попут Њих, треба да се покајем. Такође, желим да Дух буде уз мене, стога се морам свакодневно кајати да бих имала Његову дивну пратњу. Никада нећу моћи да им се довољно захвалим.”

Кад је четворогодишња Бринли чула ова питања, рекла је: „Не знам тата. Научи ме.”

Слика
Бринли и њен отац

На прошлој генералној конференцији старешина Џефри Р. Холанд је изјавио: „Без обзира колико мислите да сте закаснили, без обзира колико прилика мислите да сте пропустили, без обзира колико грешака мислите да сте направили … , или растојање од дома, породице и Бога које мислите да сте пропутовали, сведочим вам да се нисте удаљили ван домашаја божанске љубави. Није могуће да потонете испод бесконачног светла Христовог Помирења.”4

О, како желим да свако моје дете, унуче и свако од вас - моја браћо и сестре, осети радост и блискост са небеским Оцем и нашим Спаситељем док се свакодневно кајемо за наше грехе и слабости. Сваком одговорном детету небеског Оца потребно је покајање. За које грехе треба да се покајемо? Шта нас спречава? На које начине треба да се поправимо?

Знам да, као што је председник Пакер искусио и посведочио, наши греси, када се искрено покајемо, заиста нестају - без трага! Лично сам осетила радост, олакшање и самопоуздање пред Господом кад сам се искрено покајала и примила опроштај.

За мене, највећа чуда у овом животу нису раздвајање Црвеног мора, премештање планина или чак исцељење тела. Највеће се чудо догађа када понизно приступимо нашем Оцу на небу у молитви, жарко се молимо за опроштај, а затим будемо очишћени од тих греха и промењени помирбеном жртвом нашег Спаситеља. У свето име Исуса Христа, амен.