Дељење Јеванђеља
Оно што ми називамо „мисионарски рад чланова“ није програм него љубав и однос према људима са жељом да им се помогне.
I
При крају своје службе на Земљи, наш Спаситељ, Исус Христ, заповедио је својим ученицима: „Идите дакле и научите све народе” (Maтеј 28:19) и „Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу” (Maрко 16:15). Ова заповест - да делимо Јеванђеље са свима - важи за све хришћане. Многи то називају „велики налог.“
Као што је старешина Нил. Л. Андерсен поучио на преподневном заседању, свеци последњих дана су сигурно међу онима који су највише посвећени овој великој одговорности. Тако и треба, јер знамо да Бог воли сву своју децу, и да је у овим последњим данима обновио важно додатно знање и моћ да их све благослови. Спаситељ нас је поучио да све људе волимо као своју браће и сестре, и ми поштујемо ту поуку делећи сведочанство и поруку о обновљеном Јеванђељу „међу свим народима, племенима, језицима и људима” (видети УИЗ 112:1). Ово је витални део наше улоге светаца последњих дана. Гледамо на то као на радосну привилегију. Шта може бити радосније од дељења вечних истина са Божјом децом?
Данас имамо доста ресурса за дељење Јеванђеља који нису били доступни ранијим генерацијама. Имамо ТВ, интернет и друштвене мреже. Имамо доста драгоцених порука за представљање обновљеног Јеванђеља. Црква је опште позната међу многим народима. Имамо све већи број мисионара. Али, да ли ове ресурсе користимо најефикасније што можемо? Верујем да би већина нас рекла не. Желимо да будемо ефикаснији у обављању своје божански одређене одговорности да проглашавамо обновљено Јеванђеље широм света.
Постоји много добрих идеја за дељење Јеванђеља које ће функционисати у појединим државама или земљама. Међутим, будући да смо светска Црква, желим да говорим о идејама које ће функционисати свуда, од најновијих јединица до оних које су одавно успостављене, од култура које су сада пријемчиве за Јеванђеље Исуса Христа до култура и народа који су све више непријатељски расположени према религији. Желим да говорим о идејама које можете да користите са особама које посвећено верују у Исуса Христа као и са особама које никада нису чуле Његово име, са особама које су задовољне својим тренутним животом као и са особама које очајнички желе да се побољшају.
Шта могу да кажем а да вам буде од помоћи у дељењу Јеванђеља, без обзира на ваше околности? Потребна нам је помоћ сваког члана, и сваки члан може да помогне, јер је много задатака будући да делимо обновљено Јеванђеље са свим народима, племенима, језицима и људима.
Знамо да је учешће чланова у мисионарском раду од суштинске важности за постизање обраћења и задржавања. Председник Томас С. Монсон је рекао: „Сада је време да чланови и мисионари сарађују… [и] труде се да Му приводе душе у Господњем винограду. Он нам је припремио средства да на различите начине делимо јеванђеље, и помоћи ће нам у нашим напорима ако будемо деловали са вером у испуњавању Његовог дела.”1
Дељење Јеванђеља је доживотна хришћанска дужност и повластица. Старешина Квентин Л. Кук подсећа нас: „Мисионарски рад није само једна од 88 дирки клавира које се повремено одсвирају; то је главни акорд импресивне мелодије коју треба свирати у континуитету током наших живота ако желимо да останемо посвећени хришћанству и Јеванђељу Исуса Христа.”2
II
Постоје три ствари које сви чланови могу учинити у дељењу Јеванђеља, без обзира на околности у којима живе и раде. Свако од нас треба да чини све ово.
Прва, сви се можемо молити за жељу да помогнемо у том важном сегменту дела спасења. Сви напори почињу са жељом.
Друга, можемо да држимо заповести. Верни, послушни чланови најубедљивији су сведоци истине и вредности обновљеног Јеванђеља. Што је још важније, верни чланови ће увек имати Спаситељевог Духа са собом, да их води док се труде да учествују у великом делу дељења обновљеног Јеванђеља Исуса Христа.
Tрећа, можемо се молити за надахнуће о томе шта можемо да учинимо у нашим појединачним околностима да делимо Јеванђеље са другима. Ово се разликује од молитви за мисионаре или молитви о томе шта други могу учинити. Треба да се молимо за оно што ми лично можемо учинити. Када се молимо, треба да имамо на уму да ће молитве за ову врсту инспирације бити услишене ако их прати преданост - нешто што се у Светим писмима зове „права намера“ или „пуна намера срца.“ Молите се са преданошћу да ћете поступити по надахнућу које примите, дајући обећање Богу да ћете, ако вас надахне да разговарате са неким о Јеванђељу, то учинити.
Потребно нам је Господње вођство јер су неке особе у неко одређено време спремне за додатне истине о обновљеном Јеванђељу, а неке нису. Никада не треба да се поставимо као судије у вези са тим ко је спреман а ко није. Господ познаје срца све своје деце, и ако се молимо за надахнуће, Он ће нам помоћи да нађемо оне за које Он зна да су „спремни да чују реч” (Aлмa 32:6).
Као апостол Господњи, подстичем сваког члана и породицу у Цркви да се моле да им Господ помогне да нађу особе припремљене да приме поруку о обновљеном Јеванђељу Исуса Христа. Старешина M. Расел Балард дао је овај важан савет са којим се слажем: „Уздајте се у Господа. Он је Добри Пастир. Познаје своје овце. … Ако се не укључимо, многи који би чули поруку о обнови ће проћи поред нас. ... Начела су прилично једноставна - молите се за мисионарске прилике, лично и у својој породици.”3 Када искажемо веру ове прилике ће се указати без потребе за „нападним или ... неприродним понашањем. Следиће као природна последица наше љубави према нашој браћи и сестрама.”4
Знам да је то истина. Додајем своје обећање да ћемо са вером у Господњу помоћ бити усмеравани, надахнути, и наћи ћемо велику радост у овом вечно, важном делу љубави. Схватићемо да је успех у дељењу Јеванђеља позивање људи са љубављу и искреном намером да им се помогне, без обзира на њихов одговор.
III
Ево још неких ствари које можемо да учинимо да бисмо ефикасно делили Јеванђеље.
-
Треба да се сетимо да „људи уче када су спремни за то, не када смо ми спремни да их поучавамо.”5 Оно што нас интересује, попут значајних додатних доктринарних учења у обновљеној Цркви, обично није оно што друге интересује. Други обично желе резултате доктрине, а не доктрину. Док посматрају или су сведоци утицаја обновљеног Јеванђеља Исуса Христа у нашим животима, осећају Духа и почињу да се занимају за доктрину. Такође, могу бити заинтересовани када траже више среће, блискост са Богом, или боље разумевање сврхе живота.6 Стога, морамо пажљиво и уз молитву тражити како да питамо некога да ли је заинтересован да научи више. То ће зависити од разних ствари, као што су тренутне околности друге особе и наш однос са њом. Ово је добра тема за разговор на саветима, већима и у Потпорном друштву.
-
Када разговарамо са другима, треба да се сетимо да је позив да науче више о Исусу Христу и Његовом Јеванђељу боља опција од позива да сазнају више о нашој Цркви.7 Ми желимо да људи буду обраћени Јеванђељу. То jе велика улога Мормонове књиге. Осећања према нашој Цркви следе после обраћења Исусу Христу, а не пре тога. Многи који су сумњичави према црквама ипак гаје љубав према Спаситељу. Кренимо од најважнијег.
-
Када желимо да представимо људима обновљено Јеванђеље, морамо то учинити искрено, показујући љубав и бригу за сваког појединца. То се дешава када покушамо да помогнемо другима са проблемима које су нам поменули, или када сарађујемо са њима у активностима служења у заједници - као што су ублажавање патње, брига о сиромашнима и угроженима и побољшавање квалитета живота других.
-
Наши напори да делимо јеванђеље не би требало да буду ограничени на наш круг пријатеља и сарадника. Током Олимпијаде сазнали смо за једног такси возача, свеца последњих дана, у Рио де Жанеиру који носи примерке Мормонове књиге на седам различитих језика и даје их онима који желе да их узму. Себе назива „такси мисионарем“. Рекао је: „Улице Рио де Жанеира … су [моје] мисијско поље.”8“
Клејтон M. Кристенсен, који има импресивно искуство као члан мисионар, наводи да „током последњих двадесет година нисмо приметили никакву везу између дубине односа и вероватноће да ће особа бити заинтересована за учење о Јеванђељу.”9
-
Одељењска бискупства могу планирати посебан састанак причести на који се чланови подстичу да доведу заинтересоване особе. Чланови одељења ће мање оклевати да доведу своје познанике на такав састанак јер ће бити сигурнији да ће садржај састанка бити добро планиран у циљу интереса људи и да ће добро представити Цркву.
-
Постоје многе друге прилике за дељење Јеванђеља. На пример, овог лета примио сам оптимистично писмо од нове чланице која је сазнала за обновљено Јеванђеље када ју је стари школски друг позвао да се распита о њеној болести. Написала је: „Била сам импресионирана начином на који ми се представио. Након неколико месеци учења са мисионарима, крстила сам се. Од тада се мој живот променио набоље.”10 Сви познајемо многе чији су се животи побољшали захваљујући обновљеном Јеванђељу. Да ли се трудимо да разговарамо са њима?
-
Страст наших младих чланова Цркве према друштвеним мрежама и њихово знање у овој области пружају им јединствену прилику да мотивишу друге у вези са Јеванђељем. Описујући Спаситељево појављивање Пред Нефијцима, Мормон је написао:„Он поучаваше и послуживаше деци … и Он одреши језике њихове … да могу да говоре” (3. Нефи 26:14). Претпостављам да бисмо данас рекли да „одреши њихове [палчеве] да могу да говоре.“ Напред омладино!
Дељење Јеванђеља није терет него радост. Оно што ми називамо „мисионарски рад чланова“ није програм него љубав и однос према људима са жељом да им се помогне. То је такође прилика да сведочимо о томе како се ми осећамо у вези са обновљеним Јеванђељем нашег Спаситеља. Као што је старешина Балард поучио: „Један од најзначајнијих доказа нашег обраћења и нашег односа према улози Јеванђеља у нашим животима је наша жеља да га делимо са другима.”11
Сведочим о Исусу Христу, који је светло и живот свету (видети 3. Нефи 11:11). Његово обновљено Јеванђеље осветљава наш пут у смртности. Његово помирење нам даје сигурност у живот после смрти и снагу да истрајемо према бесмртности. Његово помирење нам даје прилику за опроштај наших греха и, захваљујући Божјем величанственом плану спасења, да се квалификујемо за вечни живот, највећи од свих дарова Божјих” (УИЗ14:7). У име Исуса Христа, амен.