Захвалност на дан Шабата

Моја драга браћо и сестре који се налазите свуда широм света у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана. Захвалан сам што ме je председник Томас С. Монсон замолио да говорим на конференцији, данас на Шабат. Молим се да ће Свети Дух пренети моје речи до ваших сраца.

Данас желим да говорим о осећањима срца. Једно осећање о коме ћу данас посебно говорити је захвалност - нарочито у искушењима.

Осећамо захвалност за многе ствари: љубазност странца, оброк када смо гладни, кров над главом када дођу олује, сломљену кост која зараста и здрав плач новорођенчета. Многи од нас ће упамтити осећај захвалности у таквим тренуцима.

За свеце последњих дана, Шабат је такав дан захвалности и љубави. Господ је 1831. године упозорио свеце у округу Џексон, у Мисурију, да би требало да своје молитве и захваљивања упуте према небу. Првим свецима дато је откривење како да светкују дан Шабата, како да посте и да се моле.¹

Њима је, а и нама, Господ рекао како богослужити и изразити захвалност на Шабат. Као што знате, оно што је најбитније јесте каква су наша осећања према дародавцима. Ово су Господње речи како да изражавамо захвалност и како да волимо на Шабат:

„Дајем вам, дакле, заповест која гласи овако: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом снагом својом, умом и моћу, и служи му у име Исуса Христа …

У свему захваљуј Господу Богу свом.

Приноси жртву Господу. Богу свом, у праведности, то јест срца скрушена и духа раскајана.”²

Затим, Господ наставља упозоравајући на недостатак љубави и мањак поштовања према небеском Оцу и Исусу Христу као дародавцима: „А ни у чему човек не вређа Бога, то јест ни против кога се гнев његов не распаљује, доли оних који не признају у свему руку његову, и не слушају његове заповести.”³

Многи од вас који слушате већ уживате у Шабату као дану за сећање и захвалност Господу за благослове. Сећате се ове познате химне:

Примам писма и посете верних светаца последњих дана који су оптерећени тешким бригама. Неки нису далеко од тога да мисле да је, барем за њих, све изгубљено. Надам се и молим да ће оно што ћу говорити о захвалности на Шабат одагнати сумњу и да ће песма разгалити ваша срца.

Један благослов за који можете бити захвални јесте то што сте уопште тамо, на причесном састанку, окупљени са више Његових ученика у Његово име. Има оних који су код куће и не могу да устану из кревета. Има оних који би волели да су на вашем месту, али уместо тога служе у болницама и омогућавају безбедност у друштву или вас бране ризикујући живот у некој пустињи или џунгли. Сама чињеница да се можете окупити макар са још једним свецем и узети причест је све што је потребно да бисте осећали захвалност и љубав за Божју доброту.

Због пророка Џозефа Смита и обновљеног Јеванђеља, други благослов ког можемо прибројати је да имамо прилику да узимамо причест сваке недеље - припремају га, благосиљају и послужују овлашћене слуге Божје. Можете бити захвални када вам Свети Дух потврди да наш небески Отац прихвата речи причесних молитви, које изговарају понизни носиоци свештенства.

Од свих благослова, далеко највећи је осећај праштања који имамо када учествујемо у узимању причести. Можете осећати већу љубав и захвалност за Спаситеља чија је бесконачна жртва омогућила да будемо очишћени од греха. Када узимамо хлеб и воду, сећамо се да је Он патио за нас. А када осећамо захвалност за оно што је учинио за нас, осећаћемо Његову љубав према нама и своју љубав према Њему.

Благослов љубави коју примамо олакшаће нам држање заповести да се „увек сећамо Њега.”⁵ Можете чак осетити љубав и захвалност према Светом Духу, за кога је небески Отац обећао да ће увек бити са вама докле год сте верни обећањима које сте дали. Можете пребројати те благослове сваке недеље и осећати захвалност.

Шабат је такође идеално време да се сетите завета који сте склопили у водама крштења, да ћете волети децу небеског Оца и служити им. Испуњавање тог обећање може обухватити учешће у разреду или већу, са пуном намером срца, у развијању вере и љубави међу својом браћом и сестрама који су ту са нама. То обећање обухвата и радосно служење у нашим позивима.

Захвалан сам за многе недеље када сам поучавао веће ђакона у Баунтифулу, у Јути, као и разреде Недељне школе у Ајдахоу. Сећам се тренутака када сам служио као помоћник својој жени у јаслицама где ми је главни задатак био да поджем и делим играчке.

То је било годинама пре него што сам, захваљујући Духу, препознао да је моја једноставна служба била битна у животима деце небеског Оца. На моје изненађење, нека од њих су се током година присећала мојих почетничких покушаја служења у Учитељево име у те дане Шабата.

Баш као што често не можемо да видимо резултате наше службе коју вршимо на Шабат, нећемо моћи да видимо потпуне ефекте других слугу Господњих. Али Господ гради своје царство тихо и без помпе преко својих верних и понизних слугу, према његовој славној будућој хиљадугодишњици. Да би величанство тога било видљиво потребан је Свети Дух.

Одрастао сам одлазећи на састанке причести у огранак Њу Џерси са неколико чланова и једном породицом, мојом. Пре седамдесет и пет година крстио сам се у Филаделфији, у јединој капели коју је изградила Црква, у коју смо могли ићи, у Пенсилванији или Њу Џерсију. Тамо где је тада био један мали огранак у Принстону, сада су два велика одељења. И пре само неколико дана, хиљаде младих је учествовало на прослави која је претходила посвећењу Храма Филаделфија Пенсилванија

Као младић, био сам позван за мисионара подручја у јединој капели у Албукеркију, у Новом Мексику. Данас се тамо налази храм и четири кочића.

Напустио сам Албукерки и отишао на школовање у Кембриџ, у Масачусетсу. Тамо је постојала само једна капела и подручје које се протезало већим делом Масачусетса и Род Ајленда. Возио сам брежуљцима тог предивног крајолика на састанке причести у мале огранке, углавном у изнајмљеним просторијама или мало преуређеним домовима. Сада је тамо свети храм Божји у Белмонту, у Масачусетсу, и кочићи који су раштркани по целом крају.

Оно што тада нисам могао јасно да видим било је да Господ излива свога Духа на људе на тим причесним састанцима. Могао сам га осетити, али нисам могао видети обим и тајминг Господњих намера да изгради и прослави своје царство. Пророк је, путем откривења, видео и записао оно што ми сада можемо посматрати и осетити. Нефи је рекао да нас бројчано никада неће бити пуно, али укупна светлост ће бити призор за памћење:

„И догоди се да спазих цркву Јагањца Божјег, и беше она малобројна. …

И догоди се да ја, Нефи, спазих моћ Јагањца Божјег, како силази на свеце цркве Јагањчеве и на заветни народ Господњи, који беше расејан по свом лицу земаљском. И беху они наоружани праведношћу и моћу Божјом у слави великој.”⁶

У овом раздобљу, сличан пророчки опис нашег стања и предстојећих прилика забележен је у Учењу и заветима.

„Досад не разуместе како велике благослове има Отац у рукама својима за вас припремљене.

И не можете све сад поднети. Ипак, веселите се, јер ћу вас ја предводити. Царство jе ваше и благослови његови су ваши, и богатства вечности су ваша.

„Ко прима све са захваљивањем, постаће славан. И додаће му се оно што је земаљско, и то стоструко, да, и више.”⁷

Осетио сам да се тај преображај у све већој захвалности за благослове и љубав Божју повећава широм Цркве. Чини се да се убрзава међу члановима Цркве у временима и на местима где постоје искушавања њихове вере, где су завапили Богу за помоћ само да могу наставити.

Времена кроз која пролазимо обилују тешким искушењима, као што је то било за Алмин народ под окрутним Амулоном који их је оптеретио тешким теретом:

„И догоди се да лас Господњи допре до њих у невољама њиховим говорећи: Подигните главе своје и утешите се, јер знам за завет што га са мном склописте. И бићу савезник народу свом и избавићу их из ропства.

„И уз то ћу олакшати бремена која су натоварена на плећа ваша, толико да их ни осетити нећете на леђима својим, и то док сте још у сужањству, а то ћу учинити да убудуће стојите као сведоци за мене, и да са сигурношћу можете знати да ја, Господ Бог, походим свој народ у невољама њиховим.

„И ево, догоди се да бремена што беху натоварена на Алму и браћу његову посташе лака. Да, Господ их оснажи да са лакоћом могу носити бремена своја и они се весело и са стрпљењем покорише свој вољи Господњој.”⁸

Ви и ја смо сведоци да кад год смо држали Господње заповести, посебно у тешкоћама, он је чуо наше молитве захвалности за оно што је до тада чинио за нас и одговорио је на нашу молитву за снагу да верно издржимо. Више пута вас је разгалио и оснажио.

Можда се питате што можете учинити како бисте живели и богослужили овог Шабата, показујући захвалност и јачајући себе и друге за искушења која предстоје.

Можете започети личном и породичном молитвом за све што је Бог учинио за вас. Можете се молити да бисте знали шта Господ жели да чините како бисте служили њему и другима. Нарочито бисте се могли молити да вас Свети Дух упути на некога ко је усамљен или у потреби и код кога Господ жели да одете.

Могу вам обећати да ће ваше молитве бити услишене и ако будете деловали у складу са примљеним одговорима, пронаћи ћете радост у Шабату и срце ће вам преплавити завалност.

Сведочим да вас Бог Отац познаје и воли. Спаситељ, Господ Исус Христ, извршио је помирење за ваше грехе из љубави према вама. Они знају ваше име као што су знали име пророка Џозефа Смита када су се указали пред њим. Сведочим да је ово Црква Исуса Христа и да ће Он поштовати завете које склапате и обнављате са Богом. Сама ваша природа ће се променити како бисте постали више попут Спаситеља. Бићете утврђени против искушења и против осећања сумње у вези са истином. Пронаћи ћете радост у Шабату. Тако вам обећавам у име Господа Исуса Христа, амен.