2010–2019
Исцељујући мелем праштања
Април 2016


Исцељујући мелем праштања

Праштање је славно исцељујуће начело. Није потребно да будемо двапут жртва. Можемо опростити.

Све што је од Бога укључује љубав, светлост и истину. Ипак, као људска бића, живимо у палом свету, понекад пуном таме и збрке. Није изненађење да ћемо правити грешке, доживљавати неправде и чинити грехе. Као последица тога, неће бити живе душе која у неком тренутку неће бити жртва нечијег немарног поступка, увредљивог или чак грешног понашања. То је оно што нам је свима заједничко.

Срећом Бог је, у својој љубави и милости према својој деци, припремио пут да нам помогне да управљамо овим, понекад бурним, животним искуствима. Обезбедио је уточиште свима који су погођени неделима других. Поучио нас је да можемо опростити! Чак и ако смо једном били жртва, не морамо бити други пут тако што ћемо носити терет мржње, горчине, бола, срџбе или чак освете. Можемо опростити и можемо бити слободни!

Пре много година, док сам поправљао ограду, мали трн од дрвета ми је ушао у прст. С мало напора сам покушао да уклоним трн и мислио сам да сам успео, али очигледно нисам. Како је време пролазило кожа је израсла преко трна стварајући квргу на прсту. Било је неугодно, а понекад и болно.

Годинама касније коначно сам одлучио да нешто предузмем. Све што сам урадио било је да сам нанео мелем на квргу и прекрио је завојем. Ово сам поновио неколико пута. Не можете замислити моје изненађење када се једног дана, када сам уклонио завој, трн појавио на површини прста.

Мелем је омекшао кожу и створио излаз за оно што ми је стварало бол толико година. Када је трн уклоњен рана је брзо зарасла, и до данашњег дана нема трага било какве повреде на прсту.

На сличан начин, срце које не прашта лука је за непотребан бол. Када применимо ицељујући мелем Спаситељевог pомирења, он ће смекшати наше срце и помоћи ће нам да се променимо. Он може исцелити рањену душу (видети Jaков 2:8).

Убеђен сам да већина нас жели да опрости али нам је тешко да то учинимо. Када смо доживели неку неправду можда ћемо пребрзо рећи: „Та особа је погрешила. Заслужују казну. Где је правда?“ Pогрешно сматрамо да ако опростимо, на неки начин правда неће бити извршена а казна ће бити избегнута.

То једноставно није случај. Бог ће одмерити нашу казну која је поштена, јер милост не сме бити роб правде (видети Aлма 42:25). Бог са љубављу уверава и вас и мене: „Мени суд препустите, јер он је мој и ја ћу га наплатити.“ [Али нека] мир буда са вама” (УИЗ 82:23). Пророк из Мормонове књиге, Јаков, такође је обећао да ће вaс Бог „утешити у невољама вашим и браниће дело ваше, и правду послати на оне који траже уништење наше” (Jacob 3:1).

Као жртве, ако смо верни, можемо примити велику утеху у сазнању да ће нам Бог надокнадити за сваку неправду коју доживимо. Старешина Џозеф Б. Виртлин је изјавио: „Господ надокнађује вернима сваки губитак… Свака суза данас на крају ће се вратити стоструко са сузама радосницама и захвалношћу.”1

Док настојимо да опростимо другима, покушајмо такође да се сетимо да сви растемо духовно али смо сви на различитим нивоима. Док је лако запазити промене и раст физичког тела, тешко је видети раст у нашим душама.

Један од кључева праштања другима је да покушамо да их видимо онако како их Бог види. Понекад Бог може раздвојити завесу и благословити нас даром да завиримо у срце, душу и дух друге особе која нас је увредила. Тај увид чак води до велике љубави према тој особи.

Писма нас уче да је Божја љубав према Његовој деци бесконачна. Он познаје њихове способности за добро, без обзира на њихову прошлост. На основу свих извештаја није могло бити агресивнијег или грубљег непријатеља следбеника Исуса Христа од Савла из Тарса. Ипак, једном када је Бог показао Савлу светло и истину, више није било оданијег, посвећенијег и храбријег ученика Спаситељевог. Савле је постао апостол Павле. Његов живот је диван пример тога како  Бог види људе не само онаквима какви тренутно јесу него и онаквима какви би могли постати. Сви имамо у нашим животима појединце попут Савла са потенцијалом Павла. Можете ли замислити како би се наше породице, заједнице и свет у целини могли променити када бисмо сви покушали да видимо једни друге онаквима каквима нас Бог види.

Пречесто посматрамо увредитеља на начин на који бисмо посматрали ледени брег - видимо само врх а не оно што се налази испод површине. Не знамо шта се све дешава у животу неке особе. Не знамо њихову прошлост. Не знамо њихове тешкоће. Не знамо боли које подносе. Браћо и сестре, молим вас да ме не схватите погрешно. Опростити не значи заборавити. Ми не оправдавамо лоше понашање нити допуштамо другима да нас малтретирају због својих тешкоћа, патњи или слабости. Али можемо стећи веће разумевање и мир када посматрамо у широј перспективи.

Свакако, они који су мање духовно зрели заиста могу направити озбиљне грешке - ипак нико од нас не би требало да будедефинисан само према најгорој ствари коју смо икада починили. Бог је савршени судија. Он види и испод површине. Он зна све и види све (видети 2. Нeфи 2:24). Рекао је: „Ја, Господ, опростићу коме опростити хоћу, но од вас се тражи да праштате свим људима” (УИЗ 64:10).

Сам Христ, када је био неправедно оптужен, потом дивљачки нападнут, претучен и остављен на крсту, у том тренутку је рекао: „Оче! опрости им; јер не знају шта чине.” (Лука 23:34).

У нашој кратковидости понекад можемо открити да је лако развити срџбу према другима који не делују или не размишљају на наш начин. На тако површним стварима, какве су укорењене према противничким спортским тимовима, различитим политичким ставовима или различитим религиозним уверењима, можемо формирати нетолерантне ставове.

Председник Расел M. Нелсон дао је мудар савет када је рекао: „Прилике да чујемо оне са различитим религиозним или политичким убеђењима могу промовисати толеранцију и учење.”2

Мормонова књига говори о времену када „се народ цркве поче узносити у охолости очију својих и... почеше ниподаштавати друге, и … почеше прогањати оне који не вероваху у складу са вољом и жељом њиховом” (Aлмa 4:8). Запамтимо да Бог не гледа на боју одеће или политичку партију или тренутну религиозну припадност. Уместо тога, као што је Амон изјавио: „[Бог] гледа на сву децу човечију, и зна све мисли и намере срца” (Aлмa 18:32). Браћо и сестре, у животном надметању, ако побеђујемо, побеђујмо са милошћу. Ако губимо, губимо са милошћу. Јер ако живимо са милошћу једних према другима, милост ће бити наша награда у последњи дан.

Баш као што смо сви ми понекад жртве недела других, такође смо понекад кривци. Сви грешимо и треба нам милост, милосрђе и праштање. Морамо запамтити да је праштање наших сопствених греха и увреда условљено нашим праштањем другима. Спаситељ jе рекао:

„Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески.

„Ако ли не опраштате људима греха њихових, ни отац ваш неће опростити вама греха ваших” (Матеј 6:14–15).

Од свих ствари које је Спаситељ могао рећи у Господњој молитви, која је невероватно кратка, занимљиво је да је одлучио да укључи „И опрости нам дугове наше као и ми што праштамо дужницима својим” (Maтеј 6:12; 3. Нeфи 13:11).

Праштање је прави разлог зашто је Бог послао свог Сина, па се радујмо Његовој жртви како би нас све исцелио. Спаситељево помирење није намењено само онима који треба да се покају. Намењено је и онима који треба да опросте. Ако имате проблем да опростите другој особи или чак себи, затражите од Бога да вам помогне. Праштање је славно исцељујуће начело. Није потребно да будемо двапут жртва. Можемо опростити.

Сведок сам Божје трајне љубави и стрпљења према свој Његовој деци и Његова је жеља да волимо једни друге као што нас Он воли (видети Joван 15:9, 12). Чинећи тако пробијаћемо се кроз таму овог света према сјау и узвишености Његовог царства на небу. Бићемо слободни. У име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Џозеф Б. Виртлин, “Come What May, and Love It,” Liahona, нов. 2008. год, стр. 28.

  2. Расел M. Нелсон, “Listen to Learn,” Ensign, мај 1991. год, стр 23.