Ваш следећи корак

Наш најмлађи унук илуструје прво начело. Пошто је научио да пузи, а затим да стоји, био је спреман да покуша да хода. Током првих неколико покушаја је падао, плакао, и имао израз лица као да каже: „Никада више нећу покушати! Једноставно ћу наставити да пузим.“

Када је посртао и падао, његови брижни родитељи нису сматрали да је безнадежан случај или да никада неће ходати. Уместо тога, пружали су руке позивајући га, и гледајући у њих, он је поново покушавао да крене у њихов нежни загрљај.

Брижни родитељи су увек спремни да раширених руку дочекају чак и наш најмањи корак у правом смеру. Они знају да ће наша спремност да стално покушавамо довести до напретка и успеха.

Да бисмо наследили царство Божје, Спаситељ је поучавао да морамо постати као мало дете.⁷ Дакле, у духовном смислу, прво начело је да треба да чинимо оно што смо чинили као деца.⁸

Са понизношћу детета и спремношћу да се фокусирамо на нашег Оца на Небу и нашег Спаситеља, предузимамо кораке према Њима, никада не губећи наду, чак и ако паднемо. Наш Небески Отац пун љубави радује се сваком верном кораку, а ако паднемо, радује се због сваког напора да устанемо и покушамо поново.

Друго начело илуструју двоје верних светаца, који су имали жарку жељу да пронађу вечног сапутника. Обоје су предузели кораке пуне вере.

Јури, руски светац последњих дана, жртвовао се и штедео да би предузео дуго путовање до храма. У возу је приметио лепу жену чији је изглед зрачио и осетио је да треба да подели јеванђеље са њом. Не знајући шта да учини, почео је да чита Мормонову књигу, надајући се да ће она то приметити.

Јури није знао да та жена, Марија, већ јесте светица последњих дана. Не знајући да је и Јури члан, и следећи подстицај да подели Јеванђеље са њим, и Марија је почела да чита Мормонову књигу, надајући се да ће он то приметити.

Стога, када су истовремено погледали горе, Јури и Марија су били запањени што виде Мормонову књигу у рукама оног другог - и да, након што су се заљубили, запечатили су се у храму. Данас Јури и Марија Кутепов из Воронежа, у Русији, као вечни сапутници, значајно доприносе Цркви у Русији.

Нагласак овде није само на спремности овог пара да делује са вером. Такође је у питању друго начело - Господ више него удвостручује нашу спремност да делујемо са вером. Наша спремност да предузмемо корак није само једнака - она је премашена Господњим обећаним благословима.

Небески Отац и наш Спаситељ су жељни да нас благослове. Уосталом, траже само једну десетину онога чиме нас благосиљају, а онда обећавају да ће отворити небеске уставе!⁹

Кад год добровољно делујемо са вером у Исуса Христа и предузимамо још један корак, нарочито непријатан корак који захтева промену или покајање, благословени смо снагом.¹⁰

Сведочим да ће нас Господ водити према - и кроз - наше следеће кораке. Он ће више него удвостручити наше напоре својом снагом, ако смо спремни да се трудимо, кајемо, и идемо напред са вером у нашег Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа.

Духовни дарови нису обећани само онима који воле Господа и држе све Његове заповести, него, срећом, и онима који настоје да чине тако.¹¹ Они који стално настоје, примају снагу.

Два суштинска седмична путоказа која обележавају пут до нашег Оца на Небу су стални завет обреда причести и наше поштовање Шабата. Председник Расел М. Нелсон на прошлој генералној конференцији је поучавао да је Шабат Господњи дар нама. Наше посвећено недељно придржавање Шабата је наш знак Господу да Га волимо.¹²

Сваког Шабата сведочимо да смо „вољни да преузмемо [на себе Његово име],  и да Га се увек сећамо и држимо Његове заповести.¹³ Заузврат за наше покајано срце и нашу посвећеност, Господ обнавља обећани опрост греха и обећава нам да ћемо “увек имати Његовог Духа да буде са [нама].”¹⁴ Утицај Светог Духа нас усавршава, јача, поучава и води.

Ако, у спомен на Њега, сваког Шабата, окренемо своја срца Спаситељу преко ова два важна путоказа, наши напори су опет више него удвостручени Његовим обећаним благословима. Ако будемо поштовали дан Шабата, обећано нам је све што је на земљи.¹⁵

Пут повратка ка нашем Оца на Небу води до дома Господњег, где смо благословени да примимо обреде спасења за себе и наше преминуле вољене особе. Председник Бојд К. Пакер је поучавао да обреди и завети постају наша квалификација за пријем у [Божје] присуство.¹⁶ Молим се да ћемо увек бити достојни да имамо и користимо храмску препоруку да бисмо редовно служили.

Треће начело је ово: морамо се супротставити тежњи природног човека да одуговлачи, одлаже или одустане.¹⁷

Док напредујемо путем завета, правићемо грешке, неке више пута. Неки од нас се боре са понашањима или зависностима које сматрамо да смо немоћни да победимо. Али вера у Небеског Оца и Исуса Христа је начело деловања и моћи.¹⁸ Ако смо вољни да делујемо, бићемо благословени снагом да се покајемо и снагом да се променимо.

Не успевамо само ако пропустимо да предузмемо још један верни корак напред. Нећемо и не можемо подбацити ако се верно држимо Спаситеља света - Њега који никада није подбацио и никада нас неће разочарати!

Обећавам да ће сваки корак испуњен вером наићи на помоћ са неба. Вођство долази када се молимо нашем Небеском Оцу, ослањамо се на нашег Спаситеља и следимо Га, и слушамо Светог Духа. Снага долази због помирбене жртве Исуса Христа.¹⁹ Исцељење и праштање долазе због Божје благодати.²⁰ Мудрост и стрпљење долазе поверењем у Господњи тајминг за нас. Заштита долази слеђењем живог Божјег пророка, председника Томаса С. Монсона.

Створени сте да бисте имали радост,²¹ радост коју ћете осећати када се достојно вратите вашем Небеском Оцу и Спаситељу и похрлите у Њихов топао загрљај.

Износим сведочанство о овим апсолутним истинама. Ваш Небески Отац и Његов Син, Исус Христ, живе. Они вас познаjу. Воле вас. Са љубављу вас позивају да предузмете следећи корак према Њима. Не чекајте. Предузмите га сада. У свето име Исуса Христа, амен.