Угодна реч Божjа

Многи од нас који смо се окупили да учествујемо на овој конференцији дошли смо „да чујемо угодну реч Божју, да реч што лечи душу рањену“ (Jaков 2:8). Та реч се може наћи у Светим писмима и у порукама наших вођа, доносећи нам наду и утеху у тами невоља.

Кроз своја животна искуства учимо да радост у овом животу није потпуна, него је радост потпуна у Исусу Христу (видети УИЗ 101:36). Он ће нам дати снагу, тако да нећемо морати да подносимо било какве невоље већ ћемо бити прожети радошћу Његовом (видети Aлма 31:38).

Наша срца могу бити испуњена болом када видимо да нам неко од вољених пати од неке ужасне болести.

Смрт некога кога волимо може оставити празнину у нашој души.

Када нека од наше деце скрену са јеванђеоског пута, можемо осетити кривицу и неизвесност због њихове вечне судбине.

Нада у остваривање небеског брака и оснивање породице у овом животу може почети да бледи како време одмиче.

Злостављање од оних који треба да нас воле може оставити дубоке ожиљке у нашој души.

Неверство супружника може уништити однос за који смо се надали да ће бити вечан.

Ове и многе друге тешкоће својствене овом стању искушења, понекад нас наводе да поставимо исто питање које је поставио и пророк Џозеф Смит: „О, Боже, где си?“ (УИЗ 121:1)

У тим тешким животним тренуцима угодна реч Божја која лечи рањену душу доноси следећу поруку утехе нашем срцу и уму:

„Сине мој, мир души твојој. Недаће твоје и јади биће само кратког века.

А тад, истрајеш ли добро, Бог ће те узвисити у висину” (УИЗ 21:7–8).

Угодне речи Божје испуњавају нас надом, знајући да ће они који су верни у тешкоћама имати већу награду у царству небеском и да „након велике невоље долазе благослови“ (видети УИЗ 58:3–4).

Угодна реч Божја, изговорена преко пророка, даје нам сигурност да наше вечно печаћење, подржано нашом верношћу божанским обећањима која су нам дата за нашу ваљану службу у служби истине, благословиће нас и наше потомство (видети Orson F. Whitney, из извештаја са конференције из апр. 1929. год, стр. 110).

Такође нам дају сигурност да, пошто смо живели верно, нећемо изгубити ниједан благослов што нисмо урадили одређене ствари уколико нисмо добили прилику да их урадимо. Уколико смо живели верно све до времена наше смрти, „имаћемо све благослове, узвишење и славу коју ће било који мушкарац или жена (који су имали прилику) имати.“ (Видети The Teachings of Lorenzo Snow, изд. Клајд J. Вилијамс [1984. год.], стр. 138.)

Важно је сада схватити да патња и несрећа такође могу ући у наш живот уколико пропустимо да се истински покајемо за наше грехе. Председник Марион Г. Ромни је поучавао: „Патња и невоља које људи подносе на земљи у највећој мери су последица непокајаног и неопроштеног греха. … Баш као што патња и туга прате грех, тако срећа и радост прате опроштај греха” (из извештаја са конференције, апр. 1959. год, стр. 11).

Зашто недостатак покајања проузрокује патњу и бол?

Један од могућих одговора је да „казна [беше] утврђена, и праведан закон дат, који изазива грижу савести“ (Aлма 42:18; такође видети стих 16). Пророк Џозеф Смит је поучавао да смо ми ти који осуђују себе и да је мука разочарења у нашем уму оно што је чини снажном попут језера огњеног и сумпорног (видети Учења председника Цркве: Џозеф Смит [2007. год.], стр. 224).

Уколико настојимо да умиримо нашу савест покушавајући да „оправдамо [себе] до најмање ситнице због [наших] греха“ (Aлмa 42:30) или покушавајући да их сакријемо, једина ствар у којој ћемо успети је да ћемо повредити Духа (видети УИЗ 121:37) и одгодити наше покајање. Ова врста олакшања, поред тога што је привремена, на крају ће донети много више бола у наше животе и смањиће нашу способност да примимо опрост греха.

За ову врсту патње угодна реч Божја такође доноси утеху и наду. Говори нам да постоји олакшање од патње проузроковане последицама греха. Ово олакшање долази од помирбене жртве Исуса Христа и успева ако примењујемо веру у Њега, покајемо се и послушни смо Његовим заповестима.

Важно је да схватимо да као што је опроштај греха процес, тако је и покајање процес, а не нешто што се дешава у једном одређеном тренутку. Оно захтева истрајност у сваком свом кораку.

На пример, када узимамо причест, ми показујемо Господу да ћемо га се увек сећати и држати Његове заповести. То је израз наше искрене намере.

Тренутак када почнемо да Га се сећамо и држимо Његове заповести свакога дана - а не само на дан Шабата - тренутак је када опроштај наших греха постепено почиње да даје резултат и Његово обећање да ћемо имати Његовог Духа уз нас почиње да се испуњава.

Без одговарајуће послушности која мора пратити нашу намеру, ефекат опраштања може убрзо нестати и сарадништво Духа почиње да се повлачи. Бићемо у опасности да Га поштујемо нашим уснама док се нашим срцима удаљавамо од Њега (видети 2 Нефи 27:25).

Поред утехе, угодна реч Божја нас упозорава да тај процес добијања опроштаја за наше грехе може бити прекинут када нас спутају „испразности света,“ а може се обновити кроз веру ако се искрено покајемо и понизимо (видети УИЗ 20:5–6).

Које би то испразности могле утицати на процес примања опроштаја наших греха, а повезане су са светковањем Шабата?

Неки примери укључују кашњење на причесни састанак без ваљаног разлога. Долазак без претходног преиспитивања себе, недостојно узимање хлеба и воде (видети 1. Коринћанима 11:28); и долазак без претходног исповедања греха и тражења да нам их Бог опрости.

Други примери: не бити побожан, размењивати поруке путем наших електронских уређаја, напустити састанак после узимања причешћа и учествовати у активностима у нашим домовима које нису прикладне за тај свети дан.

Шта може бити један од разлога због којих ми, знајући за све ово, често пропустимо да држимо Шабат светим даном.

У књизи Исаијиној можемо пронаћи одговор који, иако се односи на Шабат, такође се односи на друге заповести које морамо држати: „[Одврати] ногу своју од суботе, да не чиниш што је теби драго на мој свети дан“ (Исаија 58:13).

Кључне речи су „одвратити се ... од чињења што је теби драго,“ или другим речима, чинити Божју вољу. Често се наша воља - обликована жељама, склоностима и жудњама природног човека - сукобљава са вољом Божјом. Пророк Бригам Јанг је поучавао да „када су воља, жеља и осећања једне особе савршено потчињене Богу и Његовим захтевима, та особа је посвећена. То, по мени, значи бити прожет вољом Божјом, што ће ме довести сваком добру, и на крају ме крунисати бесмртношћу и вечним животом“(Deseret News, 7. септ. 1854, стр. 1).

Угодна реч Божја позива нас да употребимо моћ Христовог помирења и применимо га на себе и постанемо усаглашени са Његовом вољом - а не са вољом ђаволовом и телом - како би кроз милост Његову могли бити спашени (видети 2. Нефи 10:24–25).

Угодна реч Божја, коју данас делимо, показује нам потребу за сталним покајањем у нашим животима, како бисмо задржали утицај Духа Светог што је дуже могуће.

Поседовање сарадништва Духа учиниће нас бољим људима. Он „ће шапутати мир и радост [нашим] душама, ... уклониће сваку пакост, мржњу, завист, неслогу и свако зло из [наших] срца; и [наша] једина жеља биће да чинимо добро, рађамо праведност и изграђујемо царство Божје“ (видети Учења: Џозеф Смит, стр. 98).

Под утицајем Светог Духа нећемо бити повређени, нити ћемо повредити друге. Осећаћемо се срећније и наши умови биће чистији. Наша љубав према другима ће се увећати. Бићемо вољнији да опростимо и ширимо срећу на оне око нас.

Осетићемо захвалност што видимо како други напредују, и тражићемо добро у другима.

Моја је молитва да можемо доживети радост која долази због настојања да живимо у праведности и да можемо сачувати друштво Светог Духа у нашим животима кроз искрено и стално покајање. Постаћемо бољи људи а наше породице биће благословене. О овим начелима сведочим у свето име Исуса Христа, амен.