Овде смо да бисмо се залагале за праведну ствар

Захвална сам што можемо да се окупимо заједно са верним женама попут Лизе - сестре из видеа - које су чистог срца, које воле Господа и служе Му, чак и усред сопствених искушења. Лизина прича ме подсећа да морамо да се волимо међусобно и препознајемо лепоту душе у другима. Спаситељ је поучавао: „Сетите се да је вредност душа велика у очима Господњим.”¹ Било да имамо 8 или 108 година, свака од нас је „драгоцена у [Његовим] очима.”² Он нас воли. Ми смо ћерке Божје. Ми смо сестре у Сиону. Имамо божанску природу, и свака од нас треба да обави величанствени задатак.

Током лета посетила сам једну дивну младу мајку која има ћерке. Она је поделила са мном свој осећај да је нашим младим женама потребан циљ, нешто што ће им помоћи да се осећају цењенима. Знала је да можемо открити своју личну и вечну вредност делујући у складу са нашом божанском сврхом у смртности. Вечерас је овај диван и изванредан хор отпевао речи које поучавају нашој сврси. Захваљујући тестирању и искушењима, чак и страху, и усред очаја, имамо храбра срца. Одлучне смо да дамо свој допринос. Овде смо да бисмо се залагале за праведну сврху.³ Сестре, у тој сврси све смо цењене. Све смо потребне.

Праведна ствар за коју се залажемо је дело Исуса Христа. То је дело спасења.⁴ Господ је поучавао: „Ово је дело моје и слава моја - остваривати бесмртност и вечни живот за човека.”⁵ Ми смо разлог патње коју је Исус Христ поднео, крварио је из сваке поре и из савршене љубави дао свој живот. Његово дело је добра вест „радосне вести, ... да је он дошао на свет, и то Исус, да буде разапет за свет, и да понесе грехе света, и да посвети свет, и да га очисти од сваке неправедности; да кроз њега све може бити сачувано.”⁶ Наш Спаситељ је „означио стазу и водио пут.”⁷ Сведочим да када следимо Његов пример, волимо Бога, и служимо једни другима љубазно и саосећајно, можемо бити чисти и „беспрекорни пред Богом стати у последњи дан.”⁸ Бирамо да служимо Господу у Његовој праведној сврси да бисмо постали једно са Оцем и Сином.⁹

Пророк Мормон је одважно објавио: „Јер док смо у овој колиби глиненој имамо дело које треба да извршимо како бисмо победили непријатеља сваке праведности и одморили душе своје у царству Божјем.”¹⁰ Вође ране Цркве и пионири из прошлости ишли су напред са херојском храброшћу и одлучном верношћу да успоставе обновљено јеванђеље и граде храмове у којима се могу вршити обреди узвишења. Пионири садашњости, што значи ви и ја, идемо напред у вери „ да радимо у [Господњем] винограду за спас душа људских.”¹¹ И, као што је председник Гордон Б. Хинкли поучавао: „Како ће величанствена бити будућност када Свемогући погура своје величанствено дело … несебичним [служењем] оних чија су срца испуњена љубављу према Откупитељу света.”¹² Придружујемо се у делу спасења верним сестрама из прошлости, садашњости, и генерације у успону!

Пре него што смо се родиле, прихватиле смо план Небеског Оца „по ком би Његова деца добила физичко тело и стекла земаљско искуство како би напредовала према узвишењу и коначно спознала своју божанску судбину као сунаследника вечног живота.”¹³ О том предсмртничком завету, старешина Џон А. Видсоу је објаснио: „Договорили смо се, управо тада и тамо, да не будемо само спаситељи самих себе, него ... и спаситељи целе људске породице. Склопили смо партнерство са Господом. Спровођење плана није постало само Очево и Спаситељево дело, него и наше. Најмањи, најпонизнији међу нама у партнерству је са Свемогућим у остваривању сврхе вечног плана спасења.”¹⁴

Овде у смртности поново смо се заветовали Спаситељу у делу спасења. Учествовањем у светим обредима свештенства залажемо се да ћемо се укључити у служење Богу срцем, моћу, умом и снагом.¹⁵ Примамо Светог Духа и тражимо Његове подстицаје да усмеравају наше напоре. Праведност зрачи у свет када схватимо шта Бог жели да чинимо и онда то чинимо.

Познајем дете из Школице које је рекло пријатељу док су стајали на аутобуском стајалишту: „Еј! Треба да идеш у Цркву са мном и да учиш о Исусу!“

Видела сам девојке на часу Младих жена како се држе за руке и обећавају да ће послуживати једне другима, а затим планирају одговарајући начин на који ће помоћи једној младој жени која се борила са зависношћу.

Видела сам младе мајке које улажу све своје време, таленте и енергију да би поучавале и биле пример у начелима јеванђеља како би се њихова деца, попут синова Хеламанових, могла храбро и верно одупрети искушењима и невољама.

За мене је можда најпонизније било да чујем једну неудату пунолетну сестру како ватрено износи чисто сведочанство да је најважније дело које можемо урадити да се припремимо за брак и породицу. Мада нема то искуство, она зна да је породица сама суштина дела спасења. „Божански план среће омогућава да се породични односи наставе и после смрти.”¹⁶ Ми поштујемо Очев план и величамо Бога када јачамо и оплемењујемо те односе у новом и вечном завету брака. Бирамо да живимо чистим и честитим животима како бисмо, када се укаже прилика, биле припремљене да склопимо и те свете завете у дому Господњем и држимо их заувек.

Сви ми у својим животима пролазимо кроз различите периоде. Али, било да смо у школи, на послу, у заједници, а нарочито код куће, ми смо Господњи заступници и на Његовом смо задатку.

У делу спасења нема места за поређење, критике или осуде. Не ради се о годинама, искуству, или јавном признању. Ово свето дело подразумева развијање скрушеног срца, раскајаног духа и спремност да користимо своје божанске дарове и јединствене таленте у обављању Господњег дела на Његов начин. Понизност значи спустити се на колена и рећи: „Оче мој, … не како ја хоћу, него како ти.”¹⁷

У снази Господњој можемо учинити све.¹⁸ Ми стално тражимо Његово вођство у молитви, у Светим писмима, и у шаптајима Светог Духа. Једна сестра је, када се суочила са тешким задатком, написала: „Понекад се запитам нису ли се сестре у раној историји Цркве, попут нас, када би увече положиле главу на јастук, молиле: ‘Шта год да сутра донесе, хоћеш ли ми помоћи у томе?’” Затим је написала: „Један од благослове је [да] имамо једни друге и заједно смо у томе!”¹⁹ Какве год да су наше околности, где год да смо на путу ка спасењу, уједињене смо као једна у нашој посвећености Спаситељу. Међусобно се подржавамо у Његовој служби.

Слика

Eла Хоскинс попуњава Лични напредак

Недавно сте можда читале о сестри Ели Хоскинс, која је, премда је напунила 100 година, позвана да помогне младим женама свог одељења са Личним напретком.²⁰ Отприлике две године касније, са 102 године, сестра Хоскинс је заслужила награду Признање Младих жена. Младе жене, председништва Младих жена и Потпорног друштва у одељењу и кочићу, као и чланови породице окупили су се да би прославили њено достигнуће. Старосне границе, огранизација и брачни статус нису важни у верној служби. Младе жене изразиле су захвалност за сестру Хоскинс, за њено поучавање и њен праведан пример. Оне желе да буде попут ње. После тога, упитала сам сестру Хоскинс: „Како си успела?“

Спремно је одговорила: „Кајем се свакога дана.“

Нежна дама, испуњена Духом Господњим толико да је зрачила чистом светлошћу, подсетила ме је да морамо бити чисте да бисмо одисале лепотом светости, стајале са Спаситељем и благосиљале друге. Чистоћа је могућа кроз Христову благодат када се одрекнемо безбожности и изаберемо да волимо Бога моћу, умом, и снагом.²¹ Апостол Павле је поучавао: „Бежи од жеља младости: а држи се правде, вере, љубави, мира, са свима који призивају Господа од чистога срца.”²² Ниједна од нас није савршена. Све смо грешиле. Али се кајемо да бисмо биле боље и да можемо увек задржати Христа у срцима својим.²³ Када служимо у име Господње, чистог срца, зрачимо Спаситељевом љубављу и дарујемо другима трачак неба.

Надам се да ћемо изабрати да се залажемо за праведну ствар као храбре изасланице нашег Господа Исуса Христа. Хајде да стојимо заједно и „са песмом у [својим срцима] идемо напред, и живимо по Јеванђељу, волимо Господа, и градимо [Његово] царство.”²⁴ Сведочим да у овом славном делу можемо спознати чисту љубав Божју. Можемо примити истинску радост и стећи сваку славу вечности. У свето име Исуса Христа, амен.