Породица је од Бога

Има ли ичег лепшег и узвишенијег од чистих и једноставних јеванђеоских истина којима поучава једна песма из Школице? А све девојчице из Школице које су вечерас присутне знају ту песму о којој ћу говорити. Научиле сте је из свог програма за прошлу годину.

Речи химне „Породица је од Бога”¹—певане на почетку овог састанка - подсећају нас на чисто учење. Не учимо само да је породица од Бога, већ и да је свака од нас део Божје породице.

Први ред песме поучава: „Наш Отац има породицу. То сам ја! То си ти, и сви други: сви смо Његова деца.” Из прогласа о породици сазнајемо да: „У предсмртничком постојању, духовни синови и кћери познавали су и поштовали Бога као свог Вечног Оца.“ У том постојању откриле смо свој вечни женски идентитет. Знале смо да је свака од нас „вољена … ћерка небеских родитеља.”²

Наше путовање кроз смртност није променило ове истине. Свака од нас припада Богу и потребна је у Његовој породици. Све земаљске породице су другачије. И док се трудимо да створимо јаке традиционалне породице, чланство у Божјој породици уопште не зависи од статуса - брачног, родитељског, финансијског, друштвеног, или статуса које објављујемо на друштвеним мрежама.

Ми припадамо. „Ми смо ћерке нашег Небеског Оца који нас воли и кога ми волимо.”³

Други ред песме надовезује се на први. „Он је послао свакога од нас на земљу, рођењем, да ту живимо и учимо у породицама.”

У предсмртничком животу сазнале смо да нам је смртност потребна. „Прихватили смо план [Небеског Оца] по ком би Његова деца добила физичко тело и стекла земаљско искуство како би напредовала према узвишењу и коначно спознала [своју] божанску судбину као сунаследника вечног живота.”⁴

Старешина Ричард Џ. Скот објаснио је да смо „у пресмртничком свету поучени да је сврха нашег доласка овамо да будемо проверени, искушани и оптерећени.”⁵ То оптерећење јавља се у онолико облика колико је појединаца који су му изложени. Никада нисам доживела развод, бол и несигурност због напуштања, или одговорност самохране мајке. Нисам искусила смрт детета, неплодност, или привлачност према истом полу. Нисам подносила злостављање, патила од хроничне болести или зависности. Нисам била подвргнута тим искушењима.

Стога сада неке од вас мисле: „Онда, сестро Стивенс, ти не разумеш!“ А ја одговарам да сте вероватно у праву. Не разумем у потпуности ваше изазове. Али захваљујући својим личним тестовима и искушењима - онима која су ме нагнала да се спустим на своја колена - добро сам упознала Онога који разуме - Онога који је „вичан болу,”⁶ који је доживео све, и разуме све. Поред тога, искусила сам све смртничке провере које сам управо поменула кроз призму ћерке, мајке, баке, сестре, тетке, и пријатељице.

Прилика коју имамо као ћерке Божје које држе завете није само да учимо из сопствених изазова; она извире из наше емпатије и саосећања док подржавамо друге чланове Божје породице у њиховим борбама као што смо се заветовале да ћемо чинити.

Када то чинимо, такође схватамо и ослањамо се на чињеницу да Спаситељ зна потешкоће на путу и може нас водити кроз све туге и разочарења. Он је оличење милосрђа, и Његова љубав „траје довека”⁷- делимично преко нас када Га следимо.

Као кћери Божје и ученице Исуса Христа, ми онда делујемо „у складу са тим осећањима која је Бог засадио“ у наша срца.⁸ Наша сфера утицаја није ограничена на чланове наше породице.

Слика

Photo of Sister Yazzi and Sister Yellowhair

Недавно сам имала прилику да посетим сестру Јази из кочића Чинли Аризона у њеној колиби од блата. Када ми је пожелела добродошлицу у свом дому, прво што сам приметила било је мноштво урамљених фотографија чланова породице и мисионара на зидовима и столовима. Стога сам упитала: „Сестро Јази, колико унучади имате?“

Изненађена мојим питањем, слегнула је раменима. Збуњена њеним одговором, погледала сам њену ћерку, сестру Јелоухер, која је одговорила: „Она не зна колико има унучади. Ми не бројимо. Сва деца је зову Бака - она је Бака свима.“

Сестра Јази не ограничава своју љубав и утицај на своју биолошку породицу. Она разуме шта значи проширити своју сферу утицаја док иде чинећи добро, благосиљајући, негујући и бранећи Божју породицу. Она разуме да „кад год жена јача веру детета, доприноси снази породице, сада и у будућности.”⁹

Трећи ред песме даље објашњава сврху наше смртности: „Бог нам је дао породице да би нам помогао да постанемо оно што Он жели за нас.” Спаситељ је поучавао: „Једно будите, а не будете ли једно нисте моји.”¹⁰ Проглас о породици поучава да, као вољене духовне ћерке небеских родитеља, имамо божанску природу, вечни идентитет и сврху. Бог жели да будемо једно. Бог је потребно да будемо једно - ћерке које држе завете, уједињене у различитости својих личних живота,¹¹ које желе да науче све што је потребно да би се вратиле у Његово присуство, запечаћене за Њега као део Његове вечне породице.

„Свети обреди и завети доступни у светим храмовима, омогућавају [нам] да се вратимо у присуство Божје, а породицама да буду вечно сједињене.”¹² Обреди које примамо и завети које склапамо приликом крштења и у светим храмовима повезују Божју породицу са обе стране вела - повезујући нас са нашим Оцем преко Спаситеља, који се молио: „Да сви једно буду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби; да и они у нама једно буду.”¹³

Када своје време у смртности користимо за проучавање и примену Спаситељевих учења, постајемо више налик Њему. Ми разумемо да је Он начин - једини начин - на који можемо превазићи изазове смртности, бити исцељени и вратити се у наш небески дом.

Последњи ред песме враћа нас на почетак: „Тако Он дели своју љубав, јер породица је од Бога.” Очев план за Његову децу је план љубави. То је план за уједињење Његове деце - Његове породице - са Њим. Старешина Расел M. Нелсон је поучио: „Небески Отац има само две жеље за своју децу … : бесмртност и вечни живот, ‘а то значи живот са Њим код куће.’”¹⁴ Те жеље могу се остварити само када и ми делимо љубав коју Небески Отац има за своју породицу, допирући до других и делећи Његов план са другима.

Пре двадесет година, Прво председништво и Веће дванаесторице апостола, досегли су цео свет када су издали проглас о породици Од тада напади на породицу су се појачали.

Ако желимо да будемо успешне у нашим светим дужностима као ћерке Божје, морамо разумети вечни значај истина о плану нашег Небеског Оца за своју породицу и наше личне одговорности да их поучавамо. Председник Хауард В. Хантер је објаснио:

„Постоји велика потреба да жене Цркве стоје са браћом и подржавају их у заустављању плиме зла која нас окружује и у унапређивању дела нашег Спаситеља. …

… Стога вас позивамо да послужујете својим моћним позитивним утицајем у јачању наших породица, наше Цркве и наших заједница.”¹⁵.

Сестре, ми припадамо. Вољене смо. Потребне смо. Имамо божанску сврху, дело, место и улогу у Цркви и царству Божјем и Његовој вечној породици. Да ли дубоко у својим срцима знате да вас Небески Отац воли и да жели да ви и они које волите буду са Њим? Као што су „Небески Отац и Његов Син, Исус Христ, савршени …, Њихова надања за нас су савршена.”¹⁶ Њихов план за нас је савршен, а Њихова обећања су сигурна. О тим истинама захвално сведочим у име Исуса Христа, амен.