Очување слободе избора, заштита верске слободе

Данас је ускршња недеља: дан захвалности и сећања на помирење и васкрсење нашег Спаситеља Исуса Христа за цело човечанство. Ми Га славимо и захвални смо за слободу вероисповести, слободу окупљања, слободу говора и Богом дану слободу избора.

Као што су прорекли пророци о овим последњим данима у којима живимо, многи немају тачну слику о томе ко смо и у шта верујемо. Неки су „опадачи … [и] без љубави према добру.”¹ Други „зло зову добро, а добро зло, [и] праве од мрака светлост, а од светлости мрак.”²

Када они око нас бирају како ће реаговати на наша веровања, не смемо заборавити да је слобода избора суштински део Божјег плана за сву Његову децу. Тај вечни план који нам је изложен на предсмртничком Савету на Небу, укључио је и слободу избора.³

На том великом Савету, Луцифер, познат као Сотона, употребио је своју слободу избора да се супротстави Божјем плану. Бог је рекао: „Због тога што се … Сотона побуни против мене те настојаше уништити опредељивање човеково што му га ја, Господ Бог, дадох, … учиних да он буде збачен.”⁴

Наставио је: „А тако и трећи део небеских војски одврати он од мене услед опредељивања њиховог.”⁵

Као резултат тога, духовна деца Небеског Оца која су изабрала да одбију Његов план и следе Луцифера, изгубила су своју божанску судбину.

Исус Христ је, користећи своју слободу избора, рекао:

„Ево ме, мене пошаљи.”⁶

„Воља твоја да буде, и нек ти је слава у векове.”⁷

Исус, који је употребио своју слободу избора да би подржао план Небеског Оца, био је изабран и именован од Оца за нашег Спаситеља, предодређен да изврши помирбену жртву за све. Слично томе, наш избор да држимо заповести омогућава нам да у потпуности разумемо ко смо и да примимо све благослове које наш Небески Отац има - укључујући могућност да имамо тело, да напредујемо, да искусимо радост, да имамо породицу, и да добијемо живот вечни.

Да бисмо држали заповести, потребно је да познајемо званичну доктрину Цркве како нас променљиви хирови појединаца не би удаљили од Христовог вођства.

Благослови у којима сада уживамо последица су нашег избора из предсмртничког живота да следимо Спаситеља. Свима онима који слушају и читају ове речи, без обзира на то ко сте и каква је ваша прошлост, поручујем да имате на уму следеће: није прекасно да поново донесете исту одлуку и следите Га.

Захваљујући вери у Исуса Христа, веровању у Његово помирење, кајању за наше грехе и крштењу, примамо божански дар Светог Духа. Тај дар обезбеђује знање и разумевање, вођство и снагу да учимо и стекнемо сведочанство, моћ, прочишћење да превладамо грехе, и утеху и охрабрење да бисмо били верни у невољама. Ови неупоредиви благослови Духа увећавају нашу слободу и моћ да чинимо оно што је исправно, јер „где је Дух Господњи, онде је слобода.”⁸

Док ходамо стазом духовне слободе у овим последњим данима, морамо разумети да је праведно коришћење слободе избора могуће само ако постоји верска слобода. Већ знамо да Сотона не жели да имамо ту слободу. Покушао је да уништи моралну слободу избора на небу, а сада на земљи жестоко подрива верску слободу, противи јој се и шири конфузију око ње - оно што она представља и због чега је битна за наш духовни живот и спасење.

Постоје четири камена темељца верске слободе, на које ми, као свеци последњих дана, морамо да се ослањамо и која морају бити заштићена.

Прво је слобода да верујемо. Нико не сме бити критикован, прогањан или нападан од стране појединаца или влада због онога у шта верује у вези са Богом. Она је веома лична и веома важна. Једна ранија декларација о нашим уверењима у вези са верском слободом гласи:

„Ниједна влада не може опстати у миру, ако не доноси и не примењује законе који сваком појединцу јамче слободу савести. …

… Грађанско надлештво мора обуздавати злочин, али никада надзирати савест [или] потискивати слободу душе.”⁹

Ово основно веровање о слободи отада се признаје од стране Уједињених нација у њеној Универзалној декларацији о људским правима и другим државним и интернационалним документима о људским правима.¹⁰

Други камен темељац верске слободе је право да делимо своју веру и уверења са другима. Господ нам заповеда: „И учите [јеванђељу] синове своје ... кад седиш у кући својој”¹¹ Такође је рекао својим ученицима: „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу.”¹² Као родитељи, пуновремени мисионари и чланови мисионари, ослањамо се на верску слободу како бисмо поучавали Господње учење у својим породицама и широм света.

Трећи камен темељац верске слободе је право да оснујемо верску организацију, цркву, да у миру обављамо богослужење са другима. Једанаести чланак вере каже: „Истичемо неоспорно право на служење Свемогућем Богу према томе како нам већ савест казује и свим људима признајемо право да поштују како, где и кога год желе.” Међународни документи за заштиту људских права и многи национални устави подржавају ово начело.

Четврти камен темељац верске слободе је право да живимо у складу са својом вером - слободно изражавање вере не само код куће и у капели него и на јавним местима. Господ нам заповеда да се молимо не само насамо¹³ него „да се светли [наше] видело пред људима, да виде [наша] добра дела, и славе Оца [нашега] који је на небесима.”¹⁴

Неки се вређају када јавно испољавамо своју веру, а ти исти људи који инсистирају да се њихови ставови и поступци толеришу у друштву често итекако оклевају да покажу ту исту толеранцију према верницима који такође желе да се њихови ставови и активности толеришу. Општи недостатак поштовања верских ставова брзо прераста у друштвену и политичку нетрпељивост према религиозним људима и институцијама.

Како се суочавамо са повећаним притиском да се приклонимо световним стандардима, лишимо верске слободе и угрозимо своју слободу избора, размотрите чему нас Мормонова књига поучава у вези са нашим одговорностима. У књизи Алминој читамо о Амликију, „веома лукавом“ и „безбожном човеку“ који је настојао да постане цар над народом и лиши их њихових права и повластица, што је узнемирило народ цркве.¹⁵ Цар Мосија их је поучавао да подигну свој глас за оно што сматрају да је исправно.¹⁶ Стога се “скупише широм целе земље, сваки човек у складу са мишљењем својим, било да је оно за или против Амликију, у засебним групама, имајући многе свађе … једни са другима.”¹⁷

У овим дискусијама, чланови Цркве и остали имали су прилику да се састану, искусе дух јединства, и буду под утицајем Светог Духа. „И догоди се да се глас народа окрену против Амликија, те он не беше проглашен за цара над народом.”¹⁸

Као Христови ученици имамо одговорност да сарађујемо са верницима истомишљеницима, да подигнемо свој глас за оно што је исправно. Мада чланови никада не треба да иступају или чак наговештавају да говоре у име Цркве, сви смо позвани, у својству грађана, да делимо лично сведочанство са уверењем и љубављу - „сваки човек у складу са мишљењем својим.”¹⁹

Пророк Џозеф Смит је рекао:

„Одважно објављујем под Небом да сам исто тако спреман да умрем у одбрани права презбитеријанаца или баптиста, или неког доброг човека или неке друге верске заједнице; јер исто начело које би газило права светаца последњих дана газило би и права римокатолика, или неке друге верске заједнице која је непопуларна и сувише слаба да се сама брани.

Оно што ми надахњује душу је љубав према слободи - грађанској и верској слободи целе људске расе.”²⁰

Браћо и сестре, ми смо одговорни за очување ове свете слободе и права за себе и наше потомство. Шта можемо да учинимо?

Прво, можемо се информисати. Сазнајте за проблеме у вашој заједници који би могли утицати на верске слободе.

Друго, у личном својству, прикључите са другима који деле нашу посвећеност верској слободи. Радите раме уз раме за заштиту верске слободе.

Треће, живите свој живот тако да будете добар пример онога у шта верујете - речју и делима. Начин на који живимо по својој вери је далеко важнији од онога што можемо рећи о својој вери.

Други долазак нашег Спаситеља је на помолу. Не одлажимо ово велико дело. Сетите се капетана Моронија, који је подигао заставу на којој су биле написане речи: „У спомен Бога нашег, вероисповести наше и слободе и мира нашег, жена наших и деце наше.”²¹ Сетимо се одговора народа: користећи своју слободу избора, похрлише заједно са заветом да делују.²²

Моја вољена браћо и сестре, немојте ходати! Похрлите! Похрлите да бисте примили благослов слободе избора, следећи Светог Духа и користећи слободе које нам је Бог дао да чинимо Његову вољу.

Износим своје посебно сведочанство овог посебног Ускрса да је Исус Христ користио своју слободу избора чинећи вољу нашег Оца.

О нашем Спаситељу певамо: „Драгоцену крв вољно пролио је; и живот вољно даде.”²³ Због тога што је то учинио, имамо непроцењиву прилику да „изаберемо слободу и живот вечни“ моћу и благословима Његовог помирења.²⁴ Да можемо слободно изабрати да Га следимо данас и увек, молим се у Његово свето име, управо Исуса Христа, амен.