Разлог наше наде

Пре неколико година, сестра Пакер и ја отишли смо на Универзитет Оксфорд. Тражили смо записе о мом чукун деди који је десето колено. Управник Христовог колеџа на Оксфорду, Др Попелвел, био је љубазан да замоли архивара са колеџа да донесе записе. У њима је за годину 1583. пронашао име мог претка, Џона Пакера.

Следеће године вратили смо се на Оксфорд да бисмо поклонили комплет стандардних дела у дивном повезу за библиотеку Христовог колеџа. То је било мало чудно Др Попелвелу. Можда је мислио да нисмо прави хришћани. Стога је позвао капелана са колеџа да прими књиге.

Пре него што сам предао Света писма капелану, отворио сам Тематски водич и показао му једну тему: 18 страница, штампаних веома ситним словима без прореда, са референцама на тему „Исус Христ.“ То је једна од најсвеобухватнијих компилација библијских референци на тему Спаситеља које су икада сакупљене у историји света - сведочанство из Старог и Новог завета, Мормонове књиге, Учења и завета, и Драгоценог бисера.

„Како год да следите ове референце“, рекао сам му, „од једне до друге стране, одозго и одоздо, књигу по књигу, тему по тему - наћи ћете да су доследан, хармоничан сведок о божанској мисији Господа Исуса Христа - о Његовом рођењу, Његовом животу, Његовом учењу, Његовом распећу, Његовом васкрсењу, и Његово покајању.“

Пошто смо поделили са капеланом нека од Спаситељевих учења, атмосфера се променила и он нас је повео у обилазак зграде, укључујући недавно ископан мурал из римског времена.

Међу референцама наведеним у Тематском водичу налази се једна из Мормонове књиге, још једног сведочанства о Исусу Христу: „Проповедамо о Христу, проричемо о Христу, и пишемо у складу с пророштвом нашим, да би сазнала деца наша коjему се извору имаjу утећи за отпуст греха своjих” (2: Нефи 25:26).

Сопственим речима Спаситељ је објавио: „Ја сам пут, истина и живот: нико не долази Оцу до кроза ме” (Jован 14:6).

А у Мормоновој књизи Он изјављује: „Гле, ја сам онај који беше припремљен од постанка света да откупи свој народ. Гле, ја сам Исус Христ. … Сав род људски у мени ће имати живот, и то вечно, наиме они који поверују у име моје, и постаће синови моји и кћери моје” (Eтер 3:14).

Постоји много, много других референци у стандардним делима које проглашавају божанску улогу Исуса Христа као Откупитеља свих људи који су икада били, или ће икада бити рођени у смртности.

Помирењем Исуса Христа сви смо откупљени од пада човековог, који се догодио када су Адам и Ева узели забрањено воће у Еденском врту, како је наведено у посланици Коринћанима: „Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети” (1. Коринћанима 15:22).

Мормонова књига поучава: „Потребно је да се помирење изврши …, иначе цео људски род мора неизбежно страдати. Да, сви су окорели, да, сви су пали и изгубљени и морају страдати осим посредством помирења ... [велике и последње жртве] ” (Aлмa 34:9–10).

Можда не живимо савршеним животима, и постоје казне за наше грешке, али пре него што смо дошли на земљу, сложили смо се да ћемо бити подложни Његовим законима и да ћемо прихватити казну за кршење тих закона.

„Јер сви сагрешише и изгубили су славу Божју,

и оправдаће се забадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа” (Римљанима 3:23–24).

Спаситељ је извршио Помирење, које нам обезбеђује начин да постанемо чисти. Исус Христ је васкрсли Христ. Ми Га славимо и захвални смо Му за бол коју је поднео за све нас као и за бол коју је поднео за сваког од нас лично, и у Гетсеманском врту и на крсту. Све је поднео у великој понизности и са вечним разумевањем своје божанске улоге и сврхе.

Они који се покају и окану греха приметиће да је Његова милостива рука и даље испружена. Они који слушају Његове речи и речи Његових изабраних слугу и обазиру се на њих, наћи ће мир и разумевање чак и усред великог бола и жалости. Резултати Његове жртве су да нас ослободи од утицаја греха, да се свима може обрисати кривица и да могу осећати наду.

Да Он није извршио Помирење, не би било откупљења. Било би тешко живети у свету ако нам наше грешке никада не би биле опроштене, ако се никада не бисмо могли очистити и кренути даље.

Милост и благодат Исуса Христа нису ограничени на оне који почине грех било деловањем или избегавањем истог, него обухвата обећање вечног мира свима који прихвате и следе Њега и Његова учења. Његова милост је моћни исцелитељ, чак и невиних који су рањени.

Недавно сам примио писмо од жене која је изјавила да је претрпела велику патњу у свом животу. Наговестила је да је претрпела тешку неправду, али није навела коју. Признала је да се борила са осећањима велике горчине. У свом бесу, вриснула је у души: „Неко мора да плати за ову ужасну грешку.“ У том екстремном тренутку туге и преиспитивања, написала је да је у срцу одмах примила одговор: „Неко је већ платио.“

Ако нисмо свесни онога што Спаситељева жртва може учинити за нас, можемо ићи кроз живот жалећи што смо урадили нешто што није у реду, или што смо увредили некога. Кривица која прати грешке може бити избрисана. Ако желимо да разумемо Његово помирење, осетићемо дубоко поштовање према Господу Исусу Христу, Његовој земаљској служби, и Његовој божанској мисији као нашег Спаситеља.

Црква Исуса Христа светаца последњих дана обновљена је да би проносила светом знање о животу и учењима Спаситеља. Ова велика конференција преноси се на 94 језика путем сателита у 102 земље али је такође доступна преко интернета свакој земљи у којој је Црква присутна. Имамо преко 3 хиљаде кочића. Наша сила пуновремених мисионара прелази 88 хиљада, а укупно чланство Цркве је веће од 15 милиона. Ови бројеви служе као доказ да „камен који је одваљен од стене без руку“ наставља да се котрља и на крају ће испунити „целу земљу” (УИЗ 65:2).

Али, без обзира на то колика ће организација Црква постати или колико ће се милиона чланова придружити нашим редовима, без обзира на то на колико ће континената и у колико земаља наши мисионари ући или колико различитих језика говоримо, прави успех јеванђеља Исуса Христа мериће се духовном снагом њених појединачних чланова. Потребна нам је снага уверења која се налази у срцу сваког оданог ученика Христовог.

Сведочанство о нади у откупљење је нешто што се не може измерити или израчунати. Исус Христ је извор те наде.

Ми настојимо да јачамо сведочанства младих и старих, венчаних и оних који су самци. Потребно је да поучавамо Јеванђељу Исуса Христа мушкарце, жене и децу, свих раса и националности, богате и сиромашне. Потребни су нам нови обраћеници и они међу нама који су потомци пионира. Морамо да тражимо оне који су залутали и помогнемо им да се врате у стадо. Потребни су нам мудрост, увид и духовна снага свих. Сваки члан ове Цркве као појединац је важан елемент црквеног тела.

„Јер као што је тело једно и уде има многе, а сви уди једнога тела, премда су многи, једно су тело: тако и Христос.

Јер једнијем духом ми се сви крстисмо у једно тело. …

Јер тело није један уд, него многи” (1. Коринћанима 12:12–14).

Сваки члан служи као сведочанство о животу и учењима Исуса Христа. Ми смо у рату са силама противника, и сви смо потребни ако желимо да успемо у задатку који Спаситељ има за нас.

Можда помислите: „Шта ја могу да учиним? Ја сам само једна особа.“

Џозеф Смит се свакако осећао веома усамљено с времена на време. Уздигао се до величине, а почео је као 14-огодишњи дечак који је имао питање: „Којој од свих цркава да се прикључим?” (видети Џозеф Смит - Историја 1:10). Џозефова вера и сведочанство о Спаситељу расли су као што наша морају расти „редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде” (2. Нефи 28:30; такође видети УИЗ 128:21). Џозеф је клекнуо да се моли, и какве су се предивне ствари догодиле као резултат те молитве и Прве визије.

Као један од Дванаесторице Апостола, износим сведочанство о Исусу Христу. Он живи. Он је наш Откупитељ и Спаситељ. „Кроз помирење Исуса Христа цео људски род може бити спашен” (Чланци вере 1:3). Он председава овом Црквом. Он није странац својим слугама. Док се крећемо ка будућности са тихим поверењем, Његов Дух ће бити са нама. Нема краја Његовој моћи да благосиља и усмерава животе оних који траже истину и праведност. Износим сведочанство о Њему у име Исуса Христа, амен.