1. И догоди се да након што их ја, Господ Бог, истерах, Адам поче да обрађује земљу, и да има власт над свим зверадима пољским, и да једе хлеб свој у зноју са чела свог, како сам му ја Господ заповедио. А и Ева, жена његова, беше радила с њим.

2. И Адам је познавао жену своју, и она му роди синове и кћери, и они почеше да се множе и да попуњавају земљу.

3. И од тада па надаље, синови и кћери Адамови почеше да се деле у земљи по двоје, и да обрађују земљу, и да чувају стада, и њима се такође родише синови и кћери.

4. И Адам и Ева, жена његова, призиваху име Господње, и чуше глас Господњи на путу ка Еденском врту, који им је говорио, а они Га не видеше; јер беху уклоњени из Његовог присуства.

5. И даде им заповести да се клањају Господу Богу свом, и да приносе првенце из стада својих, као принос Господу. И Адам беше послушан заповестима Господњим.

6. И након много дана анђео се Господњи указа Адаму, говорећи: Зашто приносиш жртве Господу? А Адам му одговори: Не знам, осим што ми је Господ заповедио.

7. А онда анђео прозбори, говорећи: Ово је слика жртве Јединорођенца Очевог, који је пун благодати и истине.

8. Стога, све што будеш чинио чинићеш у име Сина, и покајаћеш се и призиваћеш Бога у име Сина заувек.

9. И тога дана Свети Дух сиђе на Адама, који сведочи о Оцу и Сину, говорећи: Ја сам Јединорођенац Очев од почетка, од сада па надаље и заувек, како би ти, који си пао могао да будеш откупљен, као и сав људски род, и то сви они који зажеле.

10. И тога дана Адам благослови Бога и беше испуњен, и поче да прориче о свим породицама са земље, говорећи: Благословено да је име Божје, јер због свог преступа очи ми се отворише, и у овом животу ћу имати радости, и опет ћу у телу видети Бога.

11. И Ева, жена његова, чу све ово и беше радосна, говорећи: Да не беше нашег преступа никада не бисмо имали потомство, и никада не бисмо познавали добро и зло, и радост откупљења нашега, и вечни живот који Бог даје свима послушнима.

12. И Адам и Ева благословише име Божје, и све обзнанише својим синовима и кћерима.

13. И Сотона дође међу њих, говорећи: И ја сам син Божји; и заповеди им, говорећи: Не верујте у то; и они не повероваше, и љубљаху Сотону више него Бога. И од тада па надаље људи почеше бити телесни, чулни и ђаволски.

14. И Господ Бог позва Светим Духом људе свугде и заповеди им да се покају;

15. И сви они који су поверовали у Сина, и покајали се за своје грехе, биће спашени, а сви они који нису поверовали и нису се покајали, биће проклети; и речи изађоше из уста Божјих као чврст проглас; стога се морају испунити.

16. И Адам и Ева, жена његова, не престадоше да призивају Бога. И Адам позна жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих мушко од Господа; стога он неће одбацити речи Његове. Али гле, Кајин не послуша, говорећи: Ко је Господ да бих га познавао?

17. А она опет затрудне и роди његовог брата Авеља. И Авељ послуша глас Господњи. И Авељ беше чувар оваца, а Кајин беше земљорадник.

18. И Кајин љубљаше Сотону више него Бога. И Сотона му заповеди, говорећи: Начини принос Господу.

19. И после неког времена догоди се да Кајин принесе плодове са земље као принос Господу.

20. А Авељ, такође принесе од првенаца из стада свога, и то од претилине њихове. И Господ исказа поштовање према Авељу, и према приносу његовом;

21. Али према Кајину, и према приносу његовом, не исказа поштовање. Сотона је ово знао и беше му угодно. И Кајин се веома разгневи, а лице његово се промени.

22. И Господ рече Кајину: Зашто си гневан? Зашто се твоје лице промени?

23. Чиниш ли добро, бићеш прихваћен. А не чиниш ли добро, грех лежи пред вратима, и Сотона жели да те поседује; и ако не послушаш заповести моје, предаћу те, и биће ти према жељи његовој. И владаћеш над њим;

24. Јер од сада па надаље бићеш отац лажи његових; зваћеш се Пропаст; јер ти беше и пре света.

25. И говориће се у времену које долази – да ове одвратности дођоше од Кајина; јер је он одбио већи савет који је дошао од Бога; и ово је проклетство које ћу ставити на тебе, сем уколико се не покајеш.

26. А Кајин беше гневан, и не слушаше више глас Господа, нити Авеља, брата свога, који ходаше у светости пред Господом.

27. И Адам и жена његова туговаше пред Господом, због Кајина и браће његове.

28. И догоди се да Кајин узе једну од кћери браће своје за жену, и они љубљаху Сотону више него Бога.

29. И Сотона рече Кајину: Закуни ми се грлом својим, а ако то кажеш умрећеш; и учини да се браћа твоја закуну главама својим, и живим Богом, да то неће рећи, јер ако то кажу, сигурно ће умрети; а ово да твој отац не зна; и овог дана предаћу брата твога Авеља у руке твоје.

30. И Сотона се закле Кајину да ће чинити према заповестима његовим. И све ово беше учињено у тајности.

31. И Кајин рече: Уистину сам Махан, господар ове велике тајне, да могу убијати и стицати. Стога је Кајин прозван господар Махан, и ликовао је у својој опакости.

32. И Кајин је отишао у поље, и причао с Авељом, братом својим. И догоди се да док беху у пољу, Кајин устаде против Авеља, брата свога, и погуби га.

33. И Кајин ликоваше због онога што је учинио, говорећи: Слободан сам; засигурно стада брата мога ће пасти у руке моје.

34. А Господ рече Кајину: Где је Авељ, брат твој? И он рече: Не знам. Јесам ли ја чувар брата свога?

35. И Господ рече: Шта си учинио? Глас крви брата твога вапи к мени са земље.

36. И сада ћеш бити проклет од стране земље која отвори уста своја да прими крв брата твога из твоје руке.

37. Када обрађујеш земљу неће ти надаље рађати у снази својој. Бићеш прогнаник и скитница на земљи.

38. А Кајин рече Господу: Сотона ме искуша због стада брата мога. А такође бејах гневан јер си његов принос прихватио а не мој; казна моја је већа него што могу поднети.

39. Гле, ти ме протера овога дана од лица Господњег, и од лица твога ја ћу бити скривен; и бићу прогнаник и скитница на земљи; и догодиће се, да ће ме они који ме нађу погубити, због безакоња мојих, јер она нису скривена од Господа.

40. И ја Господ му рекох: Ко год те погуби, освета ће се на њему умножити седмоструко. И ја Господ поставих белег на Кајина, да га они који га буду нашли не би убили.

41. И Кајин беше уклоњен из присуства Господњег, и са женом својом и многим од браће своје борављаше у земљи наидској, на истоку од Едена.

42. И Кајин позна жену своју, а она затрудне и роди Еноха, и њему се родише много синова и кћери. И он изгради град, и надену име граду по имену сина свога, Еноха.

43. А Еноху се роди Гаидад, и други синови и кћери. А Гаидаду се роди Малелеил, и други синови и кћери. А Малелеилу се роди Матусал, и други синови и кћери. А Матусалу се роди Ламех.

44. А Ламех узе за себе две жене; име прве беше Ада, а име друге Села.

45. И Ада роди Јовила, он беше отац оних који бораве под шаторима, а они беху чувари стоке; и име брата његовог беше Јувал, који беше отац свих оних који су гудачи и свирачи.

46. А Села, и она роди Товела Кајина, учитеља свих мајстора за месинг и гвожђе. А сестра Товела Кајина се зваше Ноема.

47. И Ламех рече женама својим, Ади и Сели: Послушајте глас мој, ви жене Ламехове, послушајте говор мој; убих човека на рану своју, и младића на бол своју.

48. Ако ће Кајин бити освећен седам пута, Ламех ће заиста бити седамдесет седам пута;

49. Јер Ламех уђе у завет са Сотоном, попут Кајина, где постаде господар Махан, господар те велике тајне коју је Сотона дао Кајину; а Гаидад, син Енохов, знајући њихову тајну, почео је да је открива синовима Адамовим;

50. Стога Ламех, јер беше гневан, погуби га, не на исти начин као Кајин свог брата Авеља, ради стицања нечега, већ га погуби ради заклетве.

51. Јер, од дана Кајинових, постојао је тајни савез, и њихова дела беху у тами, и свако од њих је познавао брата свога.

52. Стога Господ прокле Ламеха, и дом његов, и све оне који се заветоваше Сотони; јер не држаху заповести Божје, а то не беше угодно Богу, и он им не служаше, а дела њихова беху одвратности, и почеше да се шире међу свим синовима човечјим. И то се дешавало међу синовима човечјим.

53. А међу кћерима човечјим о овоме не беше говорено, јер је Ламех изговорио тајну женама својим, а оне су се побуниле против њега, и прогласиле ово свугде, и нису имале самилости;

54. Стога Ламех беше презрен, и избачен, и није долазио међу синове човечје, да га не би убили.

55. И тако дела таме почеше да преовладавају међу свим синовима човечјим.

56. И Бог прокле земљу тешким проклетством, и расрди се на опаке, на све синове човечје које је створио;

57. Јер они не хтедоше да слушају глас Његов, нити да верују у Јединородног Сина Његовог, и то у Онога за кога је прогласио да ће доћи у зениту времена, који је припремљен још пре постанка света.

58. И тако је јеванђеље почело да се проповеда, од почетка, бивајући проглашавано од стране светих анђела послатих из присуства Божјег, и сопственим гласом Његовим, и даром Светога Духа.

59. И тако све ово беше потврђено Адаму, светим обредом, и јеванђеље се проповедало, и проглас је послат, да оно треба да је у свету, све до краја његовог; и тако беше. Амен.