1. И ево, догоди се да прогони које цркви наметнуше неверници посташе тако велики да црква поче да гунђа и да се жали због тога вођама својим, а гунђаху код Алме. А Алма изложи случај пред њиховим царем, Мосијом. А Мосија се посаветова са свештеницима својим.

2. И догоди се да цар Мосија разасла проглас широм земље унаоколо да ни један неверник не сме да прогони иједног од оних који припадају Цркви Божјој.

3. И беше строга наредба у свим црквама да не сме бити никаквог прогона међу њима, него да треба да буде једнакост међу свим људима.

4. Да не допусте да ни охолост ни надменост наруше мир њихов, него да свако треба да поштује ближњега свога као самога себе, радећи својим сопственим рукама за издржавање своје.

5. Да, и сви свештеници њихови и учитељи треба да раде својим сопственим рукама за издржавање своје, у свакој прилици осим у болести, или у великој оскудици. И они, чинећи то, обиловаху у благодати Божјој.

6. И опет наста велик мир у земљи и народ поста веома бројан и поче се ширити по лицу земаљском, да, и на север и на југ, на исток и на запад, градећи велике градове и села по свим пределима земље.

7. И Господ их походи и обасу их напретком и они посташе велик и богат народ.

8. Ево, синови Мосијини беху убројани међу невернике, а и један од синова Алминих беше убројан међу њих, који се по оцу зваше Алма. Ипак, он поста веома опак и идолопоклонички човек. И беше речит човек и говораше народу веома ласкаво, стога заведе многе у народу да чине безакоња попут његових.

9. И поста велика препрека напредовању Цркве Божје освојивши срца људи узрокујући многе расправе међу народом, дајући прилику непријатељу Божјем да им наметне своју моћ.

10. И ево, догоди се док путоваше унаоколо да би уништио цркву Божју, јер путоваше у тајности са синовима Мосијиним настојећи да уништи цркву и да заведе народ Господњи, супротно заповестима Божјим, или пак царевим –

11. И као што вам рекох, док путоваху унаоколо бунећи се против Бога, гле, указа им се анђео Господњи и сиђе као да је у облаку и говораше гласом грмљавине, што узрокова да се потресе земља на којој стајаху;

12. А чуђење њихово беше толико да попадаше на земљу и не разумеше речи које им он говораше.

13. Ипак, он опет повика, говорећи: Алма, дигни се и приђи! Зашто, наиме, прогониш цркву Божју? Јер Господ рече: Ово је црква моја и ја ћу је успоставити и ништа је неће срушити, осим преступа мога народа.

14. И опет анђео рече: Гле, чу Господ молитве свога народа, а и молитве слуге свога, Алме, који је отац твој, јер се мољаше за тебе с пуно вере, да можеш бити приведен к знању истине. То је, дакле, разлог што дођох да те уверим у моћ и власт Божју, како би биле услишене молитве слугу Његових по вери њиховој.

15. И ево, гле, можете ли оспорити моћ Божју? Јер гле, не потресе ли земљу глас мој? И зар ме не видите пред собом? А ја сам од Бога послат.

16. Ево, кажем ти, пођи и сети се сужањства очева својих у земљи Еламу и у земљи Нефи. И сети се како велике ствари Он учини за њих, јер беху у ропству и Он их избави. И ево, кажем ти, Алма, иди путем својим и не настој више уништавати цркву, да молитве њихове могу бити услишене, па и ако ти сам желиш да будеш одбачен.

17. И ево, догоди се да то беху последње речи које анђео изговори Алми, и оде.

18. И ево, Алма и они који беху са њим опет падоше на земљу, јер чуђење њихово беше велико, јер сопственим очима беху гледали анђела Господњег. И глас његов беше попут грмљавине што земљу потресе, и они знадоше да осим моћи Божје нема ничега што може земљу потрести и учинити да задрхти као да ће се надвоје распасти.

19. И ево, чуђење Алмино беше толико да постаде нем, те не могаше уста своја отворити, да, и постаде слаб толико да не могаше руке своје померати. Стога, они који беху са њим прихватише га и ношаху беспомоћног све док га не положише пред оца његовог.

20. И поновише оцу његовом све што им се догоди. Отац се његов обрадова, јер знаше да је то моћ Божја.

21. И нареди да се мноштво окупи да се могу осведочити у оно што Господ учини за сина његовог, а и за оне који беху са њим.

22. И нареди да се свештеници заједно окупе. И почеше да посте и моле се Господу Богу своме да отвори уста Алмина, да може да говори, а и да удови његови поприме снагу своју – да се очи народа отворе да виде и познају доброту и славу Божју.

23. И догоди се да пошто постише и молише се током два дана и две ноћи, удови Алмини примише снагу своју и он уста и поче им говорити, рекавши им да се утеше;

24. Јер, он рече: Покајах се за грехе своје и Господ ме откупи. Гле, рођен сам од Духа.

25. И Господ ми рече: Не чуди се што се сав род људски, да, мушкарци и жене, сви народи, колена, језици и људи, морају поново родити, да, од Бога родити, измењени из свог телесног и палог стања у стање праведности, да буду од Бога откупљени, постајући Његови синови и кћери;

26. И тако они постају нова створења, а не учине ли то, нипошто не могу баштинити царство Божје.

27. Кажем вам, не буде ли тако, морају бити одбачени, а то знам јер замало и сам бејах одбачен.

28. Ипак, после пробијања кроз многа страдања, кајући се готово до смрти, Господ у милости сматраше подобним да ме отргне од вечног пламена, и ја сам рођен од Бога.

29. Душа моја беше откупљена од жучи горчине и веза безакоња. Бејах у бездану најтамнијем; али сада посматрам чудесну светлост Божју. Душа моја беше раздирана вечним мучењем, али сам отргнут и душа моја није више болна.

30. Одбацих ја Откупитеља свога и порекох оно што говораху очеви наши. Али ево, да би они могли предвидети да ће Он доћи и да се сећа сваког створа стварања свога, објавиће се Он свима.

31. Да, поклониће се свако колено и сваки језик исповедити пред Њим. Да, и то у последњи дан када ће сви људи стати да им Он суди, тада ће признати да је Он Бог. Тада ће они који живе без Бога у овом свету признати да је суд вечном казном праведан над њима и стрепеће и дрхтати и устукнути пред погледом Његовог свевидећег ока.

32. И ево, догоди се да од тада па надаље поче Алма да поучава народ, а и они који беху са Алмом у време када им се анђео указа, путујући широм земље унаоколо, објављујући свим људима оно што чуше и видеше и проповедајући реч Божју уз пуно страдања, јер беху прогањани од оних који беху неверници, а многи их удараху.

33. Али, упркос свему томе прибавише цркви велику утеху, учвршћујући веру њихову, опомињући их са трпељивошћу и са много напора да држе заповести Божје.

34. А четворица од њих беху синови Мосијини, а имена им беху Амон и Арон и Омнер и Химни. То беху имена синова Мосијиних.

35. И путоваху они широм земље Зарахемле и међу сав народ који беше под владавином цара Мосије, ревносно настојећи да поправе све оно чиме беху цркву повредили, исповедајући све грехе своје и објављујући све оно што видеше, и тумачећи пророштва и Света писма свима који пожелеше да их чују.

36. И тако беху оруђе у рукама Божјим приводећи многе к знању истине, да, к знању о Откупитељу њиховом.

37. И како су они благословени, јер проглашаваху мир, проглашаваху добре вести о добру и објављиваху народу да Господ влада.