Поглавље 26.
Многе чланове Цркве неверници наводе на грех – Алми се обећава вечни живот – Они који се покају и крсте добијају опроштај – Члановима Цркве, који су у греху а који се покају и исповеде Алми и Господу, биће опроштено; у противном, неће бити убројани међу народ Цркве. Око 120–100 год. пре Христа.
1. Ево, догоди се да их беше много од поколења које расте који не могаху разумети речи цара Венијамина, будући да беху мала деца у време кад он говораше своме народу. И они не вероваху у предање очева својих.
2. Не вероваху шта беше речено о васкрсењу мртвих, нити вероваху у долазак Христов.
3. И ево, због невере своје не могаху разумети реч Божју, и срца им беху отврднула.
4. И не хтедоше да се крсте, нити хтедоше цркви да се прикључе. А беху раздвојен народ у погледу на веру своју и тако осташе и надаље, у свом телесном и грешном стању, јер не хтедоше да призивају Господа Бога свога.
5. А ево, за владавине Мосијине не беше их бројем ни упола колико народа Божјег, али због расправа међу браћом посташе бројнији.
6. Јер догоди се да многе, који беху у цркви, обмануше својим ласкавим речима и наведоше их да почине многе грехе. Постаде, дакле, потребно да црква опомене оне који беху у цркви а грех чињаху.
7. И догоди се да их ученици доведоше и предаше свештеницима, а свештеници их доведоше пред Алму, који беше високи свештеник.
8. Ево, цар Мосија даде Алми власт над црквом.
9. И догоди се да Алма не знаше шта да учини са њима, али беше много сведока против њих. Да, народ стајаше и сведочаше обилно о безакоњу њиховом.
10. Ево, никада пре се не догоди тако нешто у цркви. Стога се Алма узнемири у духу, и нареди да се доведу пред цара.
11. И он рече цару: Гле, много их је које изведосмо пред тебе, који су оптужени од браће своје, да, и беху они у свакојаким безакоњима затечени. И не кају се због безакоња својих, стога их доведосмо пред тебе да им судиш према злочинима њиховим.
12. Али, цар Мосија рече Алми: Гле, не судим им ја. Предајем их, стога, у руке твоје да им се суди.
13. А ево, дух Алмин се опет узнемири и он пође и упита Господа шта да чини у погледу тога, јер се бојаше да не учини неправду у очима Божјим.
14. И догоди се да пошто изли сву душу своју Богу, дође му глас Господњи, говорећи:
15. Благословен си, Алма, и благословени су они који се крстише у водама Мормоновим. Благословен си због силне вере твоје само по речима слуге мога Абинадија.
16. И благословени су они због силне вере њихове само по речима које им ти рече.
17. И благословен си што успостави цркву међу овим народом, и они ће бити успостављени и биће мој народ.
18. Да, благословен је овај народ који је вољан да носи име моје, јер ће се мојим именом звати и моји су.
19. И благословен си јер ме упита за преступника.
20. Слуга си мој и ја ти се заветујем да ћеш имати вечни живот и служићеш ми и наступати у име моје и скупљати овце моје.
21. А онај који послуша глас мој биће овца моја и њега ћете у цркву примити, а и ја ћу га примити.
22. Јер гле, ово је црква моја. Ко год се крсти, крсти се на покајање. И кога год примите вероваће у име моје, и ја ћу му радо опростити.
23. Јер сам ја тај који узимам на себе грехе света. Ја сам, наиме, тај који их створи и ја сам тај који оном који верује до свршетка додељује место себи здесна.
24. Јер гле, мојим се именом они називају, а познају ли ме изаћи ће и вечно место имати мени здесна.
25. И догодиће се да ће они који ме никад не познаше, када затруби друга труба, изаћи и стати пред мене.
26. И тада ће знати да сам ја Господ Бог њихов, да сам Откупитељ њихов, али они не хтедоше да буду откупљени.
27. И тада ћу им признати да их никада знао нисам и они ће отићи у вечни огањ припремљен за ђавола и анђеле његове.
28. Стога, кажем вам, да онога који не послуша глас мој њега не примајте у цркву моју, јер њега нећу примити у последњи дан.
29. Стога, кажем ти, иди и ко год преступи против мене њему ћеш судити према гресима које почини, а призна ли грехе своје пред тобом и преда мном и покаје се у искрености срца свога, њему ћеш опростити, а и ја ћу му опростити.
30. Да, и колико год се пута мој народ покаје ја ћу им опростити преступе њихове против мене.
31. А и ви праштајте један другоме преступе ваше, јер заиста ти кажем, ко не опрости преступе ближњем своме када каже да се каје, тај осуду навлачи на себе.
32. Ево, кажем ти, иди. И ко год се не покаје за грехе своје тај неће бити убројан међу мој народ. И нека се то држи од сада па надаље.
33. И догоди се да када Алма чу те речи он их записа да би их имао и да би могао да суди народу цркве према заповестима Божјим.
34. И догоди се да Алма оде и суђаше онима који беху ухваћени у безакоњу, према речи Господњој.
35. И који год се покајаше за грехе своје и исповедише их, уброја их он међу народ Цркве;
36. А они који не хтедоше да исповеде грехе своје и покају се због безакоња својих, ти не беху убројани међу народ Цркве, и имена њихова беху избрисана.
37. И догоди се да Алма уређиваше све послове цркве и они поново почеше имати мир и силно напредовати у пословима црквеним, ходајући обазриво пред Богом, примајући многе, и крстећи многе.
38. И ето, све то учинише Алма и сарадници његови који беху на челу цркве, ходајући пуном марљивошћу, поучавајући реч Божју у свему, подносећи невоље свакојаке, јер их прогањаху сви они који не припадаху цркви Божјој.
39. И опомињаху браћу своју, а и сваки од њих беше опомињан речју Божјом према гресима својим, или гресима које беше починио, и беше им заповеђено од Бога да се моле без престанка и да исказују хвале у свему.