1. И опет, ја Алма, пошто ми Бог заповеди да поведем Амулека и поново пођем да проповедам овом народу, или народу који беше у Амонихи, догоди се да кад им почех проповедати, почеше се они препирати са мном, говорећи:

2. Ко си ти? Мислиш ли да ћемо поверовати сведочанству једног човека, иако нам он проповеда да ће земља проћи?

3. Ево, не разумеше они речи које изговорише, јер не знадоше да ће земља проћи.

4. И још рекоше: Нећемо поверовати твојим речима иако пророкујеш да ће овај велик град бити уништен у један дан.

5. Ево, не знадоше да Бог може учинити тако чудесна дела, јер беху народ тврдог срца и тврде шије.

6. И они рекоше: Ко је Бог кад међу овај народ не шаље већу власт него једног човека да им објави истину о тако великим и чудесним стварима?

7. И иступише како би руке своје ставили на мене, али гле, не учинише то. И ја са одважношћу стајах да им објавим, да, одважно им сведочах, говорећи:

8. Гле, о ви опако и покварено поколење, како заборависте предање очева својих. Да, како брзо заборависте заповести Божје.

9. Зар се не сећате како отац наш, Лехи, беше изведен из Јерусалима руком Божјом? Зар се не сећате како све њих кроз пустињу вођаше?

10. И зар тако брзо заборависте колико пута избави очеве наше из руку непријатеља њихових и сачува их да не буду уништени, и то рукама браће своје?

11. Да, да не беше неупоредиве моћи и милости Његове и трпељивости Његове према нама били бисмо неизбежно истребљени са лица земаљског много пре овог времена, а можда бисмо били доведени у стање бескрајне беде и јада.

12. Гле, ево, кажем вам да вам Он заповеда да се покајете, а уколико се не покајете нипошто не можете баштинити царство Божје. Али гле, није то све – Он вам је заповедио да се покајете или ћете бити потпуно уништени са лица земаљског. Да, походиће вас Он у срџби својој и неће одвратити своју жестоку срџбу.

13. Гле, зар се не сећате речи које Он рече Лехију, говорећи: Уколико будете држали заповести моје, напредоваћете у земљи? И опет, речено је: Уколико не будете држали заповести моје, бићете искључени из присуства Господњег.

14. Ево, ја бих да се сетите да будући да Ламанци не држаху заповести Божје, беху искључени из присуства Господњег. Видимо, ето, да се реч Господња обистини у томе и да Ламанци беху искључени из присуства Његовог, од почетка преступа својих у земљи.

15. Ипак, кажем вам да ће у дан суда бити подношљивије за њих него за вас ако останете у гресима својим, да, чак и у овом животу подношљивије за њих него ли за вас, уколико се не покајете.

16. Јер много је обећања која се протежу на Ламанце, јер предања очева њихових учинише да остану у стању незнања свога. Стога ће им Господ бити милостив и продужиће постојање њихово у земљи.

17. А у неком временском периоду биће наведени да поверују у реч Његову и да сазнају за неисправност предања очева њихових. И многи од њих биће спашени, јер ће Господ бити милостив према свима који призову име Његово.

18. Али гле, кажем вам да истрајете ли у опакости својој, дани ваши у земљи неће се продужити, јер ће Ламанци бити послати на вас. И ако се не покајете доћи ће у време које не знате, и бићете похођени потпуним уништењем, а биће то у складу са жестоком срџбом Господњом.

19. Јер Он неће допустити да живите у безакоњима својим, да уништавате Његов народ. Кажем вам, не. Радије ће допустити да Ламанци униште сав Његов народ који се зове народ Нефијев, буде ли могуће да падну у грехе и преступе пошто добише толико светла и толико знања од Господа Бога свога;

20. Да, пошто беху тако високо повлашћен народ Господњи. Да, пошто беху повлашћени више него свако друго племе, колено, језик и народ, пошто им све беше обзнањено у складу са жељама њиховим и вером њиховом и молитвама о ономе што беше и што јесте и што ће доћи;

21. Пошто беху похођени Духом Божјим, и пошто са анђелима разговараху, и пошто им глас Господњи говораше, пошто имаху дух пророштва, и дух откривења, а и многе дарове, дар говорења језицима, и дар проповедања, и дар Светог Духа, и дар превођења;

22. Да, и пошто их Бог избави из земље јерусалимске руком Господњом, пошто беху спашени од глади и од болести и разноликих и сваковрсних обољења, и пошто посташе снажни у бици да не могаху бити уништени, пошто сваки пут беху изведени из ропства, и пошто беху одржани и сачувани до сада и напредоваху док се не обогатише у свакојаким стварима –

23. И ево, гле, кажем вам да ако овај народ, који прими толико благослова из руке Господње, преступи насупрот светлу и знању које имају, кажем вам, буде ли тако да падну у преступ, много подношљивије биће Ламанцима него њима.

24. Јер гле, обећања Господња се протежу на Ламанце, али не на вас ако преступите. Јер није ли Господ јасно обећао и чврсто прогласио, да ако се побуните против Њега, бићете потпуно уништени са лица земаљског?

25. И ево, из тог разлога, да не бисте били уништени, посла Господ анђела свога да походи многе из Његовог народа, проглашавајући им да морају изаћи и снажно викати овом народу, говорећи: Покајте се, јер царство небеско је близу;

26. И не много дана од сада Син Божји ће доћи у слави својој, и слава Његова биће слава Јединорођеног од Оца, пуног благодати, праведности и истине, пуног стрпљења, милости и трпељивости, брзог да чује вапаје свога народа и да услиши молитве њихове.

27. И гле, Он долази да откупи оне који ће се крстити на покајање, кроз веру у име Његово.

28. Стога, припремите пут Господу, јер време је близу да сви људи жању награду за дела своја, по томе каква беху – беху ли она праведна, жњеће спасење душама својим, по моћи и избављењу Исуса Христа, а беху ли зла, жњеће проклетство душама својим, по моћи и сужањству ђаволовом.

29. Ево, гле, то је глас анђела који виче народу.

30. А ево, љубљена браћо моја, јер јесте браћа моја, и требало би да сте љубљени, и требало би да рађате делима која доликују покајању, будући да су срца ваша веома отврднула против речи Божје, и будући да сте изгубљен и пао народ.

31. И ево, догоди се да када ја, Алма, изрекох те речи, гле народ беше гневан на мене јер им рекох да су народ тврдог срца и тврде шије.

32. И такође, јер им рекох да су изгубљен и пао народ, беху гневни на мене и настојаху да ставе руке своје на мене да ме могу у тамницу бацити.

33. Али, догоди се да им Господ не допусти да ме тада ухвате и у тамницу баце.

34. И догоди се да и Амулек пође и иступи и поче им проповедати. А ево, речи Амулекове нису све записане. Ипак, део речи његових записан је у овој књизи.