1. Ево, сине мој, има још нешто што бих хтео да ти кажем, јер опажам да ти је ум узнемирен у погледу на васкрсење мртвих.

2. Гле, кажем ти, да нема васкрсења – или, другим речима, рекао бих да се ово смртно не облачи у бесмртност, а ова распадљивост не облачи у нераспадљивост – све до после доласка Христовог.

3. Гле, Он остварује васкрсење мртвих. Али гле, сине мој, васкрсење још није. Ево, откривам ти тајну. Ипак, много је тајни које се чувају, које не зна нико осим самог Бога. Али, износим ти нешто за шта се марљиво распитивах код Бога да бих сазнао – наиме, за васкрсење.

4. Гле, постоји време које је одређено да сви изађу из мртвих. Ево, нико не зна када ће то време доћи, али Бог зна време које је одређено.

5. Ево, није важно да ли ће бити један пут, или други пут, или трећи пут да људи из мртвих изађу. Бог, наиме, зна све то, а мени је довољно да знам да је тако – да је време одређено кад ће сви устати из мртвих.

6. Ево, свакако мора постојати размак између тренутка смрти и тренутка васкрсења.

7. И ево, питао бих шта се догађа са душама људским од тренутка смрти до тренутка одређеног за васкрсење?

8. Ево, да ли има више од једног пута одређеног да људи устану, није важно, јер не умиру сви одједном, и то није важно. Код Бога је све као један дан, а време се мери само код људи.

9. Дакле, постоји време које је одређено људима да устану из мртвих, и постоји размак између тренутка смрти и васкрсења. А ево, шта се у том размаку догађа са душама људским, јесте оно за шта се марљиво распитах код Господа да бих сазнао, и то је оно што знам.

10. И кад дође време да сви устану, тада ће они сазнати да Бог зна сва времена која су човеку одређена.

11. А у погледу стања душе између смрти и васкрсења – гле, анђео ми обзнани, да се духови свих људи, чим напусте ово смртно тело, да духови свих људи, били они добри или зли, враћају кући оном Богу који им живот даде.

12. И тада ће се догодити да се духови оних који су праведни примају у стање среће, које се зове рај, стање покоја, стање мира, где ће се одморити од свих тешкоћа и брига и жалости.

13. И тада ће се догодити да духови опаких, да, оних који су зли – јер гле, немају дела нити удела у Духу Господњем, јер гле, изабраше зла дела уместо добрих, дух ђаволов улази у њих, и запоседа дом њихов – они ће бити истерани у таму најкрајњу. Онде ће бити плач и јаук и шкргут зуба, и то због безакоња њихових, јер су у сужањство одведени вољом ђаволовом.

14. Ево, такво је стање душа опаких, да, у тами, и у стању страшног, језивог ишчекивања жестоког негодовања гнева Божјег на њима. И они тако остају у том стању, као и праведници у рају, све до тренутка свог васкрсења.

15. Ево, има неких који разумеше да је то стање среће и то стање јада душе, пре васкрсења, неко прво васкрсење. Да, признајем да се то може звати васкрсењем, уздизање духа или душе и њихово слање у срећу или беду, у складу са речима које беху изговорене.

16. И гле, опет речено је да постоји прво васкрсење, васкрсење свих оних који беху, или који јесу, или који ће бити, до Христовог васкрсења из мртвих.

17. Ево, не мислимо да то прво васкрсење, о ком се тако говори, може бити васкрсење душа и њихово слање у срећу или беду. Не можеш мислити да оно значи тако нешто.

18. Гле, кажем ти, не, већ то значи сједињење душе са телом, оних од Адамових дана до Христовог васкрсења.

19. А сад, да ли ће душе и тела оних о којима се говори бити сједињени одједном, опаких као и праведних, не кажем. Довољно је да кажем да ће сви они изаћи, или другим речима, њихово васкрсење се дешава пре васкрсења оних који умру после Христовог васкрсења.

20. Ево, сине мој, не кажем да њихово васкрсење долази при Христовом васкрсењу, већ ево, износим своје мишљење да се душе и тела праведних сједињују при васкрсењу Христовом и Његовом успећу на небо.

21. Али, било да то буде при Његовом васкрсењу или после, не кажем, већ кажем оволико, да постоји размак између смрти и васкрсења тела, и стање душе у срећи или беди све до тренутка који је од Бога одређен да мртви изађу, а душа и тело се сједине и буду доведени да стану пред Бога да им се суди по делима њиховим.

22. Да, то узрокује обнову онога о чему говораху уста пророчка.

23. Душа ће бити обновљена за тело, а тело за душу, да, и сваки уд и зглоб биће обновљени за тело своје. Да, чак ни длака са главе неће бити изгубљена, већ ће све бити обновљено у својој правој и савршеној грађи.

24. И ево, сине мој, то је обнова о којој говораху уста пророчка –

25. А праведници ће тада засјати у царству Божјем.

26. Али гле, страшна смрт долази на опаке, јер умиру у погледу на оно што се односи на праведност, јер су нечисти, а ништа нечисто не може баштинити царство Божје, већ се они одбацују и шаљу да једу плодове труда свога, или дела својих, која беху зла. И они пију талог из горке чаше.