1. И ево, сине мој Хеламане, заповедам ти да преузмеш записе који су ми поверени;

2. И уз то, заповедам ти да водиш запис о овом народу, онако како ја чињах, на плочама Нефијевим, и чувај светим све ове предмете које ја чувах, онако како их ја чувах. Наиме, због мудрог разлога се оне чувају.

3. И те месингане плоче, које садрже те урезе, које имају записе Светих писама на себи, које имају родословље предака наших, и то од почетка –

4. Гле, очеви наши прорицаху да се оне морају чувати и предавати с једног поколења на друго, а рука Господња ће их чувати и сачувати све док не буде требало да се објаве сваком народу, колену, језику и људима, да би сазнали тајне које оне садрже.

5. И ево, гле, чувају ли се оне, морају сачувати сјај свој. Да, и сачуваће оне сјај свој. Да, а хоће и све плоче које садрже оно што је свето писање.

6. Ево, можеш помислити да је то лудост моја, али гле, кажем ти да се кроз мало и једноставно остварује велико, а мала средства у много случајева постиђују мудре.

7. И Господ Бог чини тако како би остварио своје велике и вечне замисли, и помоћу врло малих средстава Господ постиђује мудре и остварује спасење многих душа.

8. И ево, беше до сада мудрост по Богу да те ствари морају бити сачуване. Јер гле, увећаше оне сећање овог народа, да, и многе увери у грешност путева њихових и приведе их к знању о Богу њиховом, за спасење душа њихових.

9. Да, кажем ти, да не беше ових ствари које садрже ти записи, које су на тим плочама, Амон и браћа његова не би могли уверити толико хиљада Ламанаца у неисправна предања очева њихових. Да, ти записи и речи њихове приведоше их покајању, то јест, приведоше их к знању о Господу Богу њиховом и радовању у Исусу Христу, Откупитељу њиховом.

10. И ко зна неће ли оне бити средство за привођење много хиљада њих, да, и уз то много хиљада браће наше тврде шије, Нефијаца, који сада отврђују срца своја у греху и безакоњима, знању о Откупитељу њиховом?

11. Ево, те тајне ми још нису у потпуности обзнањене, стога ћу се уздржати.

12. И биће довољно да кажем само да се оне чувају са мудром сврхом, сврхом Богу познатом, јер Он у мудрости даје савет за сва дела своја, и стазе су Његове равне, а смер Његов је један вечити круг.

13. О сети се, сети, сине мој Хеламане, како су строге заповести Божје. А Он рече: Будете ли држали заповести моје напредоваћете у земљи – али, не будеш ли држао заповести Његове бићеш искључен из присуства Његовог.

14. И ево, сети се, сине мој, да ти Бог повери ове предмете који су свети, које Он држаше светим, и које ће Он, уз то, чувати и сачувати са мудром сврхом по Њему, како би моћ своју показао будућим поколењима.

15. И ево, гле, кажем ти, духом пророштва, да преступиш ли заповести Божје, гле, предмети ови који су свети биће ти одузети моћу Божјом, а ти ћеш бити предат Сотони да те решета као плеву на ветру.

16. Али, будеш ли држао заповести Божје и са тим предметима који су свети поступао у складу са оним што ти Господ заповеди, (јер мораш се Господу обраћати за све што мораш са њима чинити) гле, никаква моћ земаљска или паклена не може ти их одузети, јер моћан је Бог за испуњење свих речи својих.

17. Јер испуниће Он сва обећања своја која ће ти дати, јер испуни Он сва обећања своја која даде очевима нашим.

18. Он им, наиме, обећа да ће сачувати те предмете са мудром сврхом по Њему, да би будућим поколењима могао показати моћ своју.

19. И ево, гле, једну сврху Он испуни, и то обновом много хиљада Ламанаца у знању истине. И Он преко њих показа моћ своју, и уз то ће и даље преко њих будућим поколењима показивати моћ своју. Стога ће оне бити сачуване.

20. Заповедам ти, стога, сине мој Хеламане, да будеш марљив у испуњавању свих речи мојих, и да будеш марљив у држању заповести Божјих онако како су оне записане.

21. И ево, говорићу ти о ове двадест четири плоче, да их чуваш, да би се тајне и дела таме, и тајна дела њихова, или тајна дела оног народа који беше уништен, могли објавити овом народу. Да, сва убиства њихова, и пљачке, и отимачине њихове, и све њихове опакости и одвратности, да би се могли објавити овом народу. Да, и ове тумаче да чуваш.

22. Јер гле, Господ увиде да овај народ поче да делује у тами. Да, чине они тајна убиства и одвратности. Стога Господ рече да ће, не покају ли се, бити уништени са лица земаљског.

23. И рече Господ: Припремићу слузи своме, Газелему, камен који ће засијати као светлост у тами, да откријем своме народу који ми служи, да му откријем дела браће њихове, да, тајна дела њихова, њихова дела таме, и њихову опакост и одвратности.

24. И ево, сине мој, ти тумачи беху припремљени да се испуни реч Божја, коју Он изговори, говорећи:

25. Из таме ћу на светло изнети сва тајна дела њихова и одвратности њихове, и уколико се не покају уништићу их са лица земаљског и на светло ћу изнети све њихове тајне и одвратности, сваком народу који ће после њих поседовати земљу.

26. И ево, сине мој, видимо да се они не покајаше. Стога беху уништени и до сада се реч Божја испуни. Да, њихове тајне одвратности из таме су изнете и нама обзнањене.

27. И ево, сине мој, заповедам ти да задржиш све заклетве њихове и завете њихове, и договоре њихове у тајним одвратностима њиховим, да, и све знаке њихове и чудеса њихова треба да чуваш од овог народа, да их не сазнају, да не би можда у таму пали, и такође били уништени.

28. Јер гле, проклетство је на свој овој земљи, да уништење ће доћи на све оне извршиоце таме, по моћи Божјој, кад сасвим сазреју. Стога, желим да овај народ не буде уништен.

29. Зато ћеш чувати те тајне замисли о заклетвама њиховим и заветима њиховим од овог народа, а обзнани им само опакост њихову и убиства њихова и одвратности њихове. И учи их да се грозе такве опакости и одвратности и убистава, и учи их, такође, да овај народ беше уништен због своје опакости и одвратности и убистава својих.

30. Јер гле, погубише они све пророке Господње који дођоше међу њих да им укажу на безакоња њихова. И крв оних које погубише вапљаше Господу Богу њиховом за освету над онима који беху убице њихове. И тако се судови Божји оборише на ове извршиоце таме и тајних савеза.

31. Да, и проклета била та земља у веке векова за оне извршиоце таме и тајних савеза, и то до уништења, осим ако се не покају пре него што потпуно сазреју.

32. И ево, сине мој, сети се речи које ти рекох. Не поверавај овом народу те тајне замисли, него их поучавај вечној мржњи према греху и безакоњу.

33. Проповедај им покајање и веру у Господа Исуса Христа. Поучавај их да се понизе и да буду кротки и смерни у срцу. Поучавај их да се одупру сваком искушењу ђаволовом, са вером својом у Господа Исуса Христа.

34. Поучавај их да никад не посустану у добрим делима, већ да буду кротки и смерни у срцу, јер такви ће наћи покој душама својим.

35. О, сети се, сине мој, и мудрост научи у младости својој. Да, у младости својој научи да држиш заповести Божје.

36. Да, и вапи Богу за сво издржавање своје. Да, нек сви кораци твоји буду за Господа, и куд год пођеш нека то буде у Господу. Да, нека све мисли твоје буду Господу упућене. Да, нека сва осећања срца твога заувек почивају на Господу.

37. Саветуј се са Господом у свему што чиниш, и Он ће те на добро упутити. Да, кад лежеш ноћу, лежи за Господа да бди Он над тобом за време починка твога. А кад ујутро устајеш нека ти срце буде пуно захвалности Богу. И будеш ли тако чинио, бићеш узвишен у последњи дан.

38. И ево, сине мој, имам нешто да ти кажем о ономе што очеви наши назваше куглом, или путоказом – то јест, очеви наши назваше то лијахоном, што се тумачи као компас, а Господ то припреми.

39. И гле, ни један човек не може направити ништа по угледу на тако нарочиту израду. А гле, беше то припремљено да покаже очевима нашим смер којим ће путовати пустињом.

40. И она деловаше за њих у складу са вером њиховом у Бога. Стога, кад веру имаху и вероваху да Бог може учинити да ова вретена покажу пут којим треба да иду, гле, беше тако. Имаху они, дакле, то чудо, а и многа друга чуда остварена моћу Божјом, дан за даном.

41. Ипак, будући да та чуда беху изведена малим средствима, показиваху им она чудесна дела. Беху они немарни и заборављаху да испоље своју веру и марљивост, и тада та чудесна дела престаше и они не напредоваху на свом путовању;

42. Стога, осташе у пустињи, то јест, не путоваху правим смером, и беху мучени глађу и жеђу због преступа својих.

43. И ево, сине мој, ја бих да схватиш да ове ствари нису без сене, јер кад очеви наши беху немарни да би се обазирали на тај компас (ево те ствари беху временске) они не напредоваху. Тако је и са стварима које су духовне.

44. Јер гле, лако је обазирати се на реч Христову која ће ти показати прави смер до вечног блаженства, као што беше очевима нашим да се осврћу на тај компас који им показа прави пут до обећане земље.

45. И ево, кажем, нема ли узора у томе? Јер као што овај путоказ сигурно одведе очеве наше у обећану земљу, следећи смер његов, речи Христове ће нас, следимо ли смер њихов, пренети преко ове долине жалости у много бољу земљу обећања.

46. О, сине мој, не будимо немарни због лакоће тог пута, јер тако беше са очевима нашим. Јер тако то беше припремљено за њих, да могу да живе буду ли гледали. Тако је и са нама. Пут је припремљен, и будемо ли гледали можемо живети заувек.

47. И ево, сине мој, гледај да бринеш о овим светим предметима, да, гледај на Бога и живи. Иди овом народу и прогласи реч, и разборит буди. Збогом, сине мој.