1. И догоди се да почетком пете године њихове владавине започе сукоб међу народом, ради неког човека који се зваше Амлики, а он беше веома лукав човек, да, мудар човек у погледу на мудрост овог света, и беше по реду човека који мачем уби Гедеона и који по закону беше погубљен.

2. Ево, тај Амлики, својим лукавством повуче за собом много људи и то толико много да посташе веома моћни и труђаху се да Амликију поставе за цара над народом.

3. Ево, беше то узнемиравајуће за народ цркве, а и за све оне који не беху заведени убеђивањем Амликијевим, јер знадоше да се по закону њиховом такве ствари морају решавати гласом народа.

4. Стога, буде ли могуће да Амлики освоји глас народа, будући опак човек, лишио би их њихових црквених права и повластица, јер намера његова беше да уништи цркву Божју.

5. И догоди се да се окупи народ широм земље, сваки човек у складу са мишљењем својим, било да је оно за или против Амликија, у засебним групама, имајући многе свађе и зачуђујуће сукобе једни са другима.

6. И тако се они окупише да поводом тога дају своје гласове, а они беху предати судијама.

7. И догоди се да се глас народа окрену против Амликија, те он не беше проглашен за цара над народом.

8. Ево, изазва то велику радост у срцима оних који беху против њега, али Амлики подбуни оне који му беху наклоњени на срџбу против оних који му не беху наклоњени.

9. И догоди се да се окупише и посветише Амликија да им буде цар.

10. Ево, кад Амлики би постављен за цара над њима, заповеди им да се лате оружја против браће своје, а то учини како би их себи потчинио.

11. Ево, народ Амликијев распознаваше се по имену Амликија, називајући се Амликијцима, а остали се назваху Нефијцима, или народом Божјим.

12. Отуда народ нефијски беше свестан намера Амликијаца и зато се припремаху да их дочекају. Да, наоружаху се мачевима и сабљама, и луковима и стрелама, и камењем и праћкама, и сваковрсним и свакојаким оружјем ратним.

13. И тако беху спремни да дочекају Амликијце у време њиховог доласка. А беху именовани капетани, и виши капетани, и врховни капетани, у складу са бројем њиховим.

14. И догоди се да Амлики наоружа своје људе сваковрсним и свакојаким ратним оружјем, и уз то одреди поглаваре и предводнике над народом да их поведу у рат против браће њихове.

15. И догоди се да се Амликијци попеше на брежуљак Амниху, што беше источно од реке Сидона, која тече покрај земље Зарахемле и тамо започеше да ратују са Нефијцима.

16. Ево, Алма, будући врховни судија и владар народа Нефијевог, стога пође горе са својим народом, да, са капетанима својим и врховним капетанима, да, на челу војски својих, у битку против Амликијаца.

17. И почеше убијати Амликијце на брежуљку источно од Сидона. И Амликијци се великом снагом сукобише са Нефијцима, толико да многи од Нефијаца падоше пред Амликијцима.

18. Ипак, Господ ојача руку нефијску, тако да убијаху Амликијце у великом покољу, да они почеше бежати пред њима.

19. И догоди се да Нефијци гоњаху Амликијце цео тај дан и убијаху их у великом покољу, тако да од Амликијаца беше погубљено дванаест хиљада пет стотина тридесет и две душе, а од Нефијаца беше погубљено шест хиљада пет стотина шездесет и две душе.

20. И догоди се да кад Алма не могаше више гонити Амликијце, нареди да његов народ разапне шаторе своје у долини Гедеон, долини названој по оном Гедеону који мачем беше погубљен руком Нехоровом, и у тој долини Нефијци преко ноћи разапеше шаторе своје.

21. И Алма посла уходе да прате остатак Амликијаца да би могао сазнати намере њихове и савезе њихове, како би се могао одбранити од њих, како би свој народ могао сачувати од уништења.

22. Ево, они које беше послао да мотре табор Амликијаца зваху се Зерам, и Амнор, и Манти, и Лимхер; они беху ти који са људима својим одоше да мотре табор амликијски.

23. И догоди се да се ујутро у великој журби вратише у табор Нефијаца, силно запрепашћени и обузети великим страхом, говорећи:

24. Гле, дођосмо до табора амликијског и на наше велико запрепашћење, у земљи Минон, изнад земље Зарахемле, у смеру земље Нефи, видесмо бројне чете Ламанаца и гле, Амликијци им се прикључише;

25. И они насрћу на браћу нашу у тој земљи, а они беже пред њима са стадима својим, и женама својим и децом својом, према граду нашем, и уколико не пожуримо заузеће град наш, а очеви наши и жене наше и деца наша биће побијени.

26. И догоди се да народ Нефијев покупи шаторе своје и отиде из долине Гедеон према граду своме, а то беше град Зарахемла.

27. И гле, док прелажаху реку Сидон, Ламанци и Амликијци, који беху бројни скоро као песак морски, насрнуше на њих да их униште.

28. Ипак, Нефијци беху ојачани руком Господњом и жарко Му се мољаху да их избави из руку непријатеља њихових; стога Господ чу вапаје њихове и ојача их, и Ламанци и Амликијци падоше пред њима.

29. И догоди се да се Алма мачем бораше са Амликијем, лицем у лице, и жестоко се сукобише један са другим.

30. И догоди се да Алма, пошто беше човек Божји, јер беше подстакнут великом вером, завапи: О, Господе, смилуј се и поштеди ми живот, да могу бити оруђе у рукама твојим, да спасем и сачувам овај народ.

31. Ево, кад Алма изговори те речи поново се сукоби с Амликијем и беше ојачан, тако да уби Амликија мачем својим.

32. А сукоби се и са царем ламанским, али цар ламански побеже пред Алмом и посла страже своје да се сукобе са Алмом.

33. Али, Алма се са стражама својим сукоби са стражама цара ламанског док их не поби и потисну.

34. И тако он рашчисти поље, то јест, обалу реке, која беше на западу реке Сидона, побацавши у воде Сидона тела Ламанаца који беху побијени, да би тако његови људи могли имати место да пређу и да се сукобе са Ламанцима и Амликијцима на западној страни реке Сидона.

35. И догоди се да када сви они беху прешли реку Сидон, Ламанци и Амликијци почеше да беже пред њима упркос томе што беху тако бројни да се не могаху избројати.

36. И бежаху пред Нефијцима према пустињи која беше на западу и северу, даље изван граница земље, а Нефијци их тераху свом снагом и убијаху их.

37. Да, беху дочекивани са свих страна и убијани и потискивани, док не беху расејани на запад и на север, док не досегоше пустињу која се зваше Хермаунтс, а беше то део пустиње који обиловаше дивљим и грабљивим зверима.

38. И догоди се да многи у пустињи помреше од рана својих, и прождираху их звери, а и птице грабљивице, а кости њихове нађоше се и беху нагомилане на земљи.