Света писма
2. Нефи 33


Поглавље 33.

Нефијеве речи су истините – Оне сведоче о Христу – Они који верују у Христа вероваће речима Нефијевим, које ће стајати као сведочанство пред судом. Око 559–545 год. пре Христа.

1. И ево, ја, Нефи, не могу записати све оно што се поучаваше међу мојим народом, нити сам вичан писању као говору. Јер када човек говори моћу Светог Духа, моћ Светог Духа преноси то до срца деце човечје.

2. Али гле, много их је који отврднуше срца своја против Светог Духа, те Му нема места у њима. Одбацише, стога, много тога што је записано и сматрају га безвредним.

3. Али ја, Нефи, записах што записах, и сматрам то за велику вредност, а нарочито за мој народ. Јер се за њих молим непрестано дању, и очи моје због њих влаже јастук мој ноћу, и вапим Богу своме са вером, и знам да ће Он чути вапај мој.

4. И знам да ће Господ Бог посветити молитве моје на добитак моме народу. А речи које записах у слабости биће ојачане за њих, јер их наводе да чине добро, упознају их са очевима њиховим и говоре о Исусу, и наводе их да у Њега верују и да истрају до краја, а то је живот вечни.

5. И говоре оштро против греха, по јасноћи истине. Стога се ниједан човек неће гневити на речи које написах, осим ако није од духа ђаволовог.

6. Радујем се јасноћи, радујем се истини, радујем се Исусу своме, јер душу моју откупи од пакла.

7. Имам милосрђа за свој народ, и велику веру у Христа да ћу срести многе душе неукаљане пред судијском столицом Његовом.

8. Имам милосрђа за Јевреја – кажем Јевреја, јер мислим на оне одакле дођох.

9. Имам милосрђа и за нејевреје. Али гле, ни за једног се не могу надати уколико се са Христом не измире и не уђу на уска врата, и ходају тесним путем који води у живот, и не наставе тим путем све до краја дана провере.

10. И ево, љубљена браћо моја, а и Јевреји, и сви ви крајеви земаљски, послушајте ове речи и верујте у Христа, а ако не верујете у ове речи верујте у Христа. А поверујете ли у Христа вероваћете у ове речи, јер су то речи Христове, и Он ми их даде, и оне уче све људе да треба да чине добро.

11. И просудите нису ли то речи Христове – јер Христ ће вам показати, у последњи дан, моћу и великом славом, да то јесу речи Његове. А ви и ја стајаћемо лицем у лице пред судом Његовим, и знаћете да ми Он заповеди да ово запишем, упркос слабости мојој.

12. И молим се Оцу у име Христово да многи од нас, ако не сви, могу бити спашени у царству Његовом у тај велики и последњи дан.

13. И ево, љубљена браћо моја, сви ви који сте од дома Израеловог, и сви крајеви земаљски, говорим вам попут гласа некога који вапи из праха: Збогом, док не дође тај велики дан.

14. А ви који нећете да узмете удела у доброти Божјој, и не поштујете речи Јевреја, а и моје речи, и речи које ће изаћи из уста Јагњета Божјег, гле, желим вам вечно збогом, јер ће вас ове речи осудити у последњи дан.

15. Јер што на земљи запечатим, биће изнето против вас пред судом, јер овако ми Господ заповеди, а ја морам послушати. Амен.